Za sada nema razloga da meso poskupi

U tim svakodnevnim poskupljenjima neminovno je da dođe do poskupljenja mesa jer čim skoči cena kukuruza, sojine sačme, pšenice, suncokreta... dolazi i do porasta cena mesa, žive vage i prerađenog. Tako je ne samo kod nas, već i u svetu ,pošto je to globalno pitanje.

Za sada se cene mesa ne pomeraju naviše ni ovde ni napolju, a dokle će biti tako, videće se u u narednom periodu. Trenutno su svi zaokupljeni cenama energenata, mada i energenti utiču na rast cena mesa i hrane uopšte.

Kod nas je meso, u odnosu na prošlu godinu, poskupelo za 20 odsto, ali je paralelno sa višim cenama u mesarama opao promet za deset odsto.

Pre nekoliko meseci, Uredbom Vlade Srbije, zamrznuta je cena svinjskog buta baš zato što su cene mesa, uz ostale primarne namirnice, počele da prate rast koštanja pšenice, kukuruza, suncokreta, soje... Redovna cena kilograma svinjskog buta sada je oko 585 dinara, vrata sa kostima 499 dinara, kilogram prasetine 429 dinara.

Juneći but se prodaje za blizu 1.050 dinara, plećka za oko 1.100 dinara, a rebra su oko 900 dinara. Gril pile kilogram košta 299 dinara, ali se na akcijama može kupiti i za 240 dinara. I cene svinjetine i junetine,takođe na akcijama, po mesarama i supermarketima su niže za desetak do 15 odsto.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Zoran Matijević kaže za „Dnevnik“ da za sada nema razloga da meso poskupi. Naša zemlja je, navodi, poljoprivredno područje, ima čime da nahrani stada i stočni fond je dovoljan da podmiri domaće potrebe.

Farmer pilića Dragan Ješić iz Žitišta kazao je da se cena žive vage pilića kreće od 135 do 140 dinara, što je ekonomski isplativo.

Ali da postoje razlozi da budu zabrinuti jer mešaone hrane sa kojima farmeri imaju ugovore umesto sojine sačme (93 dinara kilogram) šalju suncokretovu sačmu (45 dinara kilogram) od koje živina ne može da napreduje pa pilići u turnusu ne dostižu 2,5 kilograma.

- To je direktna posledica viših cena primarnih poljoprivrednih kultura koje mogu da ugroze i naše poslovanje, ali i da dovede po skoka cena piletine i u proizvodnji i u preradi – kazao je Ješić.

On navodi da se mogu očekivati poremećaji na svetskom tržištu ovog mesa, a možda i kod nas, jer ukrajinska kompanija MHP, jedna od vodećih evropskih prerađivača živine sa pogonima u Holandiji i Slovačkoj, privređuje i kod nas. Vlasnik je „Perutnine”, u čijem je sastavu je „Topiko“ iz Bačke Topole .Po kupovini „Perutnine“, pre tri, četiri godine, ukrajinski lider MHP počeo je da ulaže ovde, podiže farme i brojčano uvećava tov pilića, pa kriza Ukrajina – Ruska Federacija može da ugrozi poslove MHP i ovde i svuda gde privređuju.

- Cene mesa miruju ne samo kod nas, već i u inostranstvu. Kilogaram žive vage svinja ove semdice je 182 dinara – naveo je za „Dnevnik „Matijević. - Trenutno je nezahvalno davati prognoze šta će se dešavati na tržištu mesa ,u pogledu cena , da li će i za koliko otići nagore, ali je jedno sigurno, da će se cene mesa formirati u zavisnosti od ponude i tražnje.

Matijević ističe da, iako su žitarice i uljarice, višestruko poskupele, meso ne može da prati berzanske cene poljoprivrednih kultura. – Ko će kupovati kod nas meso ako poskupi 40 posto, kada se i sa 20 odsto višim cenama na godišnjem nivou meso kupuje manje za deset odsto – pita Matijević.

Doduše, ne isključuje mogućnost da cene mesa u narednom periodu budu korigovane naviše, ali se u toj korekciji cena naviše neće gledati samo rast kukuruza, pšenice, soje... već uzimati u obzir i višestuko povećane cene energenata i vištačkih đubriva.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin naglašava da je izvesnije da će cena meso skočiti nego da neće. – Neodrživo je gajiti stoku sa visokim cenama kukuruza, soje , suncokreta, pšenice i druge hrane, pogotovo što je i cena energenata višestruko skočila.

Galetin ističe da će država sigurno reagovati da bi obuzdala poskupljenje mesa, a u narednom periodu videćemo na koji način. – U svakom slučaju, to će biti kratkoročno rešenje jer je nemoguće držati cene mesa pod kontrolom na duže staze – naveo je agrarni analitičar Žarko Galetin.

Z. Delić