Za umetničke i stare zanate pet miliona dinara

Novac je na osnovu konkursa koji je bio raspisan ranije, dodeljen preduzetnicima i onima koji se bave umetničkim, starim zanatima ili poslovima domaće radinosti za kupovinu opreme ili repromaterijala. Za opremu im je odobreno najmanje 1000.000 a najviše 250.000, dok je za repromaterijal najmanje dodeljivano 80.000, a najviše 200.000 dinara.

Novac je u vidu podrške namenjen poslovima koji se smatraju umetničkim i starim zanatima, pri čemu tradicionalan zanat označava veštinu, naročito ručnog rada, kao i profesiju koja podrazumeva celokupan proces izrade unikatnih proizvoda i pružanja usluga, a koje su zasnovane na tradicionalnim znanjima i tehnologijama, upotrebom prirodnih materijala u procesu proizvodnje uz korišćenje pretežno jednostavnih alata.

Ikonopisac iz Kikinde Sandra Stanković kaže da je novac koji je dobila na konkursu iskoristila za kupovinu repromaterijala, i da je ova vrsta pomoći važna zbog mogućnosti da parira masovnoj proizvodnji i da na taj način opstane u poslu kojim se bavi.

- Ima dovoljno ikonopisaca, ali vrlo malo nas koji smo registrovani. Malo je onih koji imaju sertifikate od Ministarstva. Moj radni dan počinje u pola sedam završava se u veče, u pola devet. Nemam subotu i nedelju, niti praznike, godišnje odmore. Naš posao je vrlo zahtevan i iziskuje celodnevno angažovanje. Nemamo prostora da se bavimo nekim drugim stvarima, jer su naše ruke uključene u naš posao - kazala je Stanković. 

Novac za kupovnu mašina će iskoristiti i krojačica Sandra Kondić koja se ovim zanatom bavi godinama. Kaže da će joj nove mašine ubrzati proizvodnju, ali i uticati na kvalitet rada.

-U poslednjih nekoliko godina ljudi žele da nose garderobu sašivenu po njihovoj meri, tako da ima sve više mušterija. Ova zanat je zlatan, pogotovo za ženu - kaže Kondić.

Među onima koji su dobili novac bilo je i zanatlija koji se bave izradom mačeva, viteške opreme, predmeta od drveta, krzna, narodne nošnje, slatkiša, šešira i slično.

Pokrajinski sekretarijat za prirvedu i turizam dr Nenad Ivanišević koji je  u Zanatskom domu uručio ugovore, rekao je tom prilikom da bez starih zanata, nema tradicije ni nas samih.

- Ideja je da sledeće godine izdvojimo više novca za zanate. Kroz programe zapošljavanja želimo da uvedemo posebne programe u vezi sa obukom u starim zanatima, jer želimo da ih sačuvamo. Nikada nije posotojala dilema da li ćemo podržati zanate. Budžet Vojovodine je uvećan za 100 posto u odnosu na prošlogodišnji i naravno da se tu pronašao novca i za stare zanate - kazao je dr  Ivanišević.

Predsednik Udruženja zanatlija Slavko Novaković kazao je tom prilikom da mu je drago što je pomenut Zakon o zanatstvu koga oni u Udruženju dugo traže i čekaju.

- Stari zanati se samo tako zovu, inače su to zanati koji su veoma primenljivi. Mi ovde edukujemo ljude i ukoliko je projekat za do 50 ljudi, nama se javi dva ili tri puta više zainteresovanih. Dakle, ne stoji činjenica da niko ne želi da upiše zanatsku školu. Polaznici kada završe obuku, žele da otvore zanatsku radnju. Mi smo tu da im damo tu logiostiku, a oni su tu da rade. Ukoliko iskreno želimo da zaposlimo Srbiju, a želimo, onda moramo imati Zakon o zanatstvu koji već imaju sve zemlje u okruženju, kao i članice Evropske unije - zaključio je Novaković.

On je podsetio i na to da Srbija nema Zakon o zanatstvu i najavio novine u ovoj oblasti.

- U saradnji sa predstavnicima Udruženja zanatlija radićemo na predlogu Zakonu o zanatstvu, kao i na izradi staretegije očuvanja starih zanata da bi smo ih mogli ugraditi i u novu strategiju turizma. Ne može se razdvojiti privreda i turizam to je jednstveni proizvod - kazao je dr Ivanišević. 

Pozvao je zatalije da učestvuju i u narednim konkursima koji će biti raspisani u januaru sledeće godine.

S. Aničić Ilić