Новац је на основу конкурса који је био расписан раније, додељен предузетницима и онима који се баве уметничким, старим занатима или пословима домаће радиности за куповину опреме или репроматеријала. За опрему им је одобрено најмање 1000.000 а највише 250.000, док је за репроматеријал најмање додељивано 80.000, а највише 200.000 динара.
Новац је у виду подршке намењен пословима који се сматрају уметничким и старим занатима, при чему традиционалан занат означава вештину, нарочито ручног рада, као и професију која подразумева целокупан процес израде уникатних производа и пружања услуга, а које су засноване на традиционалним знањима и технологијама, употребом природних материјала у процесу производње уз коришћење претежно једноставних алата.
Иконописац из Кикинде Сандра Станковић каже да је новац који је добила на конкурсу искористила за куповину репроматеријала, и да је ова врста помоћи важна због могућности да парира масовној производњи и да на тај начин опстане у послу којим се бави.
- Има довољно иконописаца, али врло мало нас који смо регистровани. Мало је оних који имају сертификате од Министарства. Мој радни дан почиње у пола седам завршава се у вече, у пола девет. Немам суботу и недељу, нити празнике, годишње одморе. Наш посао је врло захтеван и изискује целодневно ангажовање. Немамо простора да се бавимо неким другим стварима, јер су наше руке укључене у наш посао - казала је Станковић.
Новац за куповну машина ће искористити и кројачица Сандра Кондић која се овим занатом бави годинама. Каже да ће јој нове машине убрзати производњу, али и утицати на квалитет рада.
-У последњих неколико година људи желе да носе гардеробу сашивену по њиховој мери, тако да има све више муштерија. Ова занат је златан, поготово за жену - каже Кондић.
Међу онима који су добили новац било је и занатлија који се баве израдом мачева, витешке опреме, предмета од дрвета, крзна, народне ношње, слаткиша, шешира и слично.
Покрајински секретаријат за прирведу и туризам др Ненад Иванишевић који је у Занатском дому уручио уговоре, рекао је том приликом да без старих заната, нема традиције ни нас самих.
- Идеја је да следеће године издвојимо више новца за занате. Кроз програме запошљавања желимо да уведемо посебне програме у вези са обуком у старим занатима, јер желимо да их сачувамо. Никада није посотојала дилема да ли ћемо подржати занате. Буџет Војоводине је увећан за 100 посто у односу на прошлогодишњи и наравно да се ту пронашао новца и за старе занате - казао је др Иванишевић.
Председник Удружења занатлија Славко Новаковић казао је том приликом да му је драго што је поменут Закон о занатству кога они у Удружењу дуго траже и чекају.
- Стари занати се само тако зову, иначе су то занати који су веома применљиви. Ми овде едукујемо људе и уколико је пројекат за до 50 људи, нама се јави два или три пута више заинтересованих. Дакле, не стоји чињеница да нико не жели да упише занатску школу. Полазници када заврше обуку, желе да отворе занатску радњу. Ми смо ту да им дамо ту логиостику, а они су ту да раде. Уколико искрено желимо да запослимо Србију, а желимо, онда морамо имати Закон о занатству који већ имају све земље у окружењу, као и чланице Европске уније - закључио је Новаковић.
Он је подсетио и на то да Србија нема Закон о занатству и најавио новине у овој области.
- У сарадњи са представницима Удружења занатлија радићемо на предлогу Закону о занатству, као и на изради старетегије очувања старих заната да би смо их могли уградити и у нову стратегију туризма. Не може се раздвојити привреда и туризам то је једнствени производ - казао је др Иванишевић.
Позвао је заталије да учествују и у наредним конкурсима који ће бити расписани у јануару следеће године.
С. Аничић Илић
