Zavarivači iz Srbije vare solidne plate u Berlinu

Mogu konkurisati lica sa završenom osnovnom školom i polukvalifikovana lica, pod uslovom da imaju vozačku dozvolu B i C kategorije, licencu ili sertifikat za zavarivača. Radno iskustvo nije bitno, rad je na neodređeno vreme, a mesečna zarada minimalno iznosi 1.410 evra neto.

Varioci su i u Srbiji zlata vredni i mnogi poslodavci teško dolaze do tih zanatlija i pored toga što im je i kod nas plata pristojna u odnosu na ostale zarade. Početkom godine zarada zavarivača u zrenjaninskom „Šinvozu” bila je do 100.000 dianra, iako je prosečna mesečna plata u celoj kompaniji iznosila oko 45.000. No, i pored toga, nedostajali su zavarivači i bravari, koje nisu uspevali da nađu ni na tržištu, već su morali da se okrenu obuci uz pomoć iskusnih instruktora.

Po podacima Nacionalne službe za zapošnjavanje koje je „Dnevnik” dobio, od početka godine do 1. novembra ove godine svim filijalama nezaposlenim širom države obraćali su se poslodavci koji su želeli da zaposle zavarivače za rad na poslovima bravar-zavarivač, varilac CO2 postupka, zavarivač s atestom i slično.

U prvih deset meseci NSZ-u je pristiglo 536 prijava poslodavaca za zapošljavanje obrađivača metala, a najviše je traženo elektrozavarivača i zavarivača-rezača gasom – 439. Traženo je i 38 univerzalnih zavarivača i tehničara-tehnologa zavarivanja. Iz odgovora dostavljenog našem listu vidi se da trenutno na evidenciji nezaposlenih ima ukupno 1.692 nezaposlena obrađivača metala. Od tog broja najviše je onih s trećim stepenom stručne spreme – 1.094,  među kojima su univerzalni zavarivači i tehnolozi zavarivanja, zatim s drugim stepenom stručne spreme – 497, gde se nalaze pružilac uređaja za elektrozavarivanje i pružilac uređaja za zavarivanje i rezanje gasom. Na evidenciji nazaposlenih ima i 70 lica koja imaju srednju stručnu spremu, a to su univerzalni zavarivači i tehničari zavarivanja. Najmanje ima – 31 – elektrozavarivača-specijalista i zavarivača gasom – specijalista.

Zavarivač je jedno od retkih zanimanja za koje posla ima, a bilo ga je i za vreme ekonomske krize. Danas zavarivači mogu da se zaposle i u domaćim firmama, ali i u mnogim zemljama Evrope: Austriji, Nemačkoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Sloveniji... Dakako, zarade u evropskim zemljama su mnogo veće nego u Srbiji pa zbog toga i ono malo kvalifikovanih zavarivača odlazi u inostranstvo. Poslednjih godina mnoge žene, što je ranije bilo izuzetno retko, odlučuju se za obuku ili prekvalifikaciju za zavarivača, a neke od njih su čak „jače” od muškaraca i već su se okitile medaljama na međunarodnim takmičenjima zavarivača.

Od 1.692 nezaposlena lica na evidenciji NSZ-a u prvih deset meseci zaposleno je 720 obrađivača metala. Na osnovu prijavljenih potreba za zapošljavanjem koje su poslodavci dostavili NSZ-u, rečeno je „Dnevniku”,  po poslednjim podacima uočava se da je izuzetno interesovanje iskazano za radnim angažovačem i elektrozavarivača. NSZ već nekoliko godina nastoji da kroz obuke, dokvalifikacije i prekvalifikacije dođe do kadrova koji se traže na tržištu rada i za kojima postoji potreba. Tako, u cilju pružanja podrške teže zapošljivim licima s evidencije nezaposlenih, radi sticanja znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, NSZ realizuje programe obuke na zahtev poslodavaca, obuke za tržište rada i program specijalističkih informativnih obuka.

Ukoliko na evidenciji NSZ-a nema nezaposlenih sa znanjima i veštinama koje su potrebne poslodavcima za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja  predviđena je realizacija programa obuka na zahtev poslodavaca, ukazuju u NSZ-u.

LJ. Malešević