Заваривачи из Србије варе солидне плате у Берлину

Могу конкурисати лица са завршеном основном школом и полуквалификована лица, под условом да имају возачку дозволу Б и Ц категорије, лиценцу или сертификат за заваривача. Радно искуство није битно, рад је на неодређено време, а месечна зарада минимално износи 1.410 евра нето.

Вариоци су и у Србији злата вредни и многи послодавци тешко долазе до тих занатлија и поред тога што им је и код нас плата пристојна у односу на остале зараде. Почетком године зарада заваривача у зрењанинском „Шинвозу” била је до 100.000 дианра, иако је просечна месечна плата у целој компанији износила око 45.000. Но, и поред тога, недостајали су заваривачи и бравари, које нису успевали да нађу ни на тржишту, већ су морали да се окрену обуци уз помоћ искусних инструктора.

По подацима Националне службе за запошњавање које је „Дневник” добио, од почетка године до 1. новембра ове године свим филијалама незапосленим широм државе обраћали су се послодавци који су желели да запосле завариваче за рад на пословима бравар-заваривач, варилац ЦО2 поступка, заваривач с атестом и слично.

У првих десет месеци НСЗ-у је пристигло 536 пријава послодаваца за запошљавање обрађивача метала, а највише је тражено електрозаваривача и заваривача-резача гасом – 439. Тражено је и 38 универзалних заваривача и техничара-технолога заваривања. Из одговора достављеног нашем листу види се да тренутно на евиденцији незапослених има укупно 1.692 незапослена обрађивача метала. Од тог броја највише је оних с трећим степеном стручне спреме – 1.094,  међу којима су универзални заваривачи и технолози заваривања, затим с другим степеном стручне спреме – 497, где се налазе пружилац уређаја за електрозаваривање и пружилац уређаја за заваривање и резање гасом. На евиденцији назапослених има и 70 лица која имају средњу стручну спрему, а то су универзални заваривачи и техничари заваривања. Најмање има – 31 – електрозаваривача-специјалиста и заваривача гасом – специјалиста.

Заваривач је једно од ретких занимања за које посла има, а било га је и за време економске кризе. Данас заваривачи могу да се запосле и у домаћим фирмама, али и у многим земљама Европе: Аустрији, Немачкој, Шведској, Швајцарској, Словенији... Дакако, зараде у европским земљама су много веће него у Србији па због тога и оно мало квалификованих заваривача одлази у иностранство. Последњих година многе жене, што је раније било изузетно ретко, одлучују се за обуку или преквалификацију за заваривача, а неке од њих су чак „јаче” од мушкараца и већ су се окитиле медаљама на међународним такмичењима заваривача.

Од 1.692 незапослена лица на евиденцији НСЗ-а у првих десет месеци запослено је 720 обрађивача метала. На основу пријављених потреба за запошљавањем које су послодавци доставили НСЗ-у, речено је „Дневнику”,  по последњим подацима уочава се да је изузетно интересовање исказано за радним ангажовачем и електрозаваривача. НСЗ већ неколико година настоји да кроз обуке, доквалификације и преквалификације дође до кадрова који се траже на тржишту рада и за којима постоји потреба. Тако, у циљу пружања подршке теже запошљивим лицима с евиденције незапослених, ради стицања знања и вештина потребних за обављање послова на конкретном радном месту, НСЗ реализује програме обуке на захтев послодаваца, обуке за тржиште рада и програм специјалистичких информативних обука.

Уколико на евиденцији НСЗ-а нема незапослених са знањима и вештинама које су потребне послодавцима за обављање послова на конкретном радном месту, Националним акционим планом запошљавања  предвиђена је реализација програма обука на захтев послодаваца, указују у НСЗ-у.

Љ. Малешевић