Ne mora svaki grad da ima svoju slobodnu zonu

 uđe u režim Slobodne carinske zone Šabac. Prvi čovek rumske opštine Slađan Mančić objašnjava da slobodne zone omogućavaju uštedu u poslovanju, otvaranje radnih mesta, ali predstavljaju i sredstvo za privlačenje investicija.

– Dali smo saglasnost da kompletan Blok 2 u radnoj zoni „Rumska petlja” uđe u režim Slobodne zone Šabac – ističe Mančić.– Nemamo trenutno mogućnost da dobijemo status slobodne carinske zone, pre svega zbog rečnog saobraćaja i luke, i zato smo odlučili da Blok 2 uđe u Slobodnu zonu Šabac jer smatramo da i to može motivisati investitore da se opredele za izgradnju svojih proizvodnih pogona u našoj radnoj zoni.

On je dodao da već postoji investitor zainteresovan da iskoristi pogodnosti koje nudi slobodna zona.

Prednosti slobodnih carinskih zona želele bi da koriste i druge sremske opštine, ali u celom regionu Srema nema nijedne pa im je najbliža ona u Šapcu ili u Novom Sadu. U celoj Vojvodini ima četiri slobodne carinske zone: u Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu i Apatinu. No, od sremskih opština uslove za slobodnu carinsku zonu, a to je postojanje reke i luke, ima Sremska Mitrovica, u kojoj je takođe poslednjih godina svoje kompanije otvorilo nekoliko stranih investitora.

U Srbiji posluje 14 slobodnih zona, koje su privukle najpoznatije svetske firme poput „Svarovskog”, „Panasonika”, „Simensa”, „Fijata”... U poslednjih pet godina promet u slobodnim zonama s pola miliona evra povećao se 100 puta – na pet milijardi, a broj zaposlenih je s 5.000 narastao na 20.000. U isto vreme, izvoz je veći dve milijarde evra. Procenjuje se da se svaki peti evro u Srbiji zarađuje izvozom proizvoda iz slobodnih zona jer one donose niz prednosti za kompanije. Prednosti su finansijske, jer je u njima slobodan protok kapitala, administracija i carinska procedura su efikasnije, firme su oslobođenje lokalnih taksi i naknada, niže su cene transporta i osiguranja, a obim uvoza i izvoza nije ograničen.

Po rečima direktora Uprave slobodnih zona Srbije Milana Ristića, ima više od 200 kompanija korisnica slobodnih zona, a ideja je da se u njih dovede i što više malih i srednjih preduzeća.

– Kada dolaze male kompanije, brže se postižu dogovori i proizvodnja brže krene, a osim toga, male i srednje kompanije su mnogo stabilnije od velikih. Velike kompanije teže podnose svaki potres na svetskom tržištu, dolazi do prestanka ili smanjenja proizvodnje, otpuštanja radnika – objasnio je Ristić.

LJ. Malešević

Dovoljno je 14

Ristić ističe da je najviše kompanija u našim slobodnim zonama iz Italije. Dodaje da bi trebalo statiti na sadašnjih 14 slobodnih zona u Srbiji jer je to realan broj .

– U EU najviše slobodnih zona ima u Hrvatskoj – 16, u Poljskoj ih je 14, i taj broj 14 ne bi trebalo da pređemo – smatra Ristić.