Novu vladu čekaju stari „pacijenti”

buduće vlade trebalo da budu nastavak reformi i fiskalne konsolidacije. Najvažniji posao biće, kako ističu, završetak procesa restrukturiranja strateških preduzeća i nastavak reformi u javnom sektoru.

Ekonomista Miladin Kovačević rekao je da, na osnovu dosadašnjeg toka fiskalne konsolidacije i reformi, buduću vladu očekuje, pre svega, nastavak svega započetog. On je kazao da bi se taj posao mogao podeliti na četiri grupe – jedno je završetak procesa restrukturiranja preostalih strateških preduzeća, zatim konsolidacija i transformacija nekoliko velikih javnih preduzeća.

– Tu su stvari dosta tvde i vezane su pre svega za EPS, „Srbijagas”, koje očekuje transformacija, zatim konsolidaciju Železnica Srbije... – rekao je Kovačević. – To ne može preko noći i potreban je jedan dinamizam.

On smatra da bi prioritet za novu vladu trebalo da bude i nastavak reformi u javnom sektoru.

– Četvrti, možda i najkrupniji izazov, jeste nastavak sistemskih reformi u penzionom sistemu i socijalnim funkcijama države. Neophodno je smanjenje opterećenja na rad radi stimulisanja zapošljavanja – rekao je Kovačević.

On kaže da su intenziviranje rasta i zapošljavanja viđeni kao najproduktivnije mere.

Ekonomista Stojan Stamenković kaže da „bismo se mogli približiti jeseni dok sve to počne da funkcioniše”.

– Dodatni faktor koji je mogao uticati na izvesno odlaganje investicionog ciklusa mogla je biti predizborna atmosfera – rekao je on.

Stamenković je dodao i da su mogući efekti – od kojih su se neki ispoljavali do objavljivanja rezultata izbora, a neki bi se mogli otkloniti nakon formiranja vlade – zastoj u dinamici investicija, kao i skok zarada u javnom sektoru.

– Nejasno je da li se to protivi zakonu uopšte i, posebno, fiskalnoj konsolidaciji, ili se odnosi samo na pomeranje rokova isplata – rekao je Stamenković.

On je dodao da su mogući efekti i kretanje deviznog kursa i pritisak na devizne rezerve, povlačenje kapitala iz banaka, ali i neke druge mere u strukturnoj sferi, vezane pre svega za aranžman s MMF-om, koje čekaju novu vladu.

– MMF još uvek nije zvanično revidirao svoje procene za Srbiju. Po procenama MMF-a, Srbija će u 2016. godini imati realan rast BDP-a od 1,8 odsto i 2,3 odsto u 2017. godini, dok će nezaposlenost levitirati na nivou od oko 18,5 odsto u naredne dve godine. Konsolidacija javnih finansija i smanjenje manjka u buyetu omogućavaju novoj vladi da nastavi reforme, koje se trenutno pomeraju s javnih finansija ka strukturnim reformama – rekao je on.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da su ekonomski podaci za mart i prvo tromesčje godine vrlo povoljni i da se može reći da su izbori prošli bez posledica po ekonomsku aktivnost zemlje.

On je istakao i da nema dileme o tome da je BDP u prvom tromesečju dodatno odskočio i sada je već međugodišnje bitno povećan – 3,5 odsto, a značajno raste i industrijska proizvodnja.

E. Dn.

Otpuštanja realna, ali...

Ivan Nikolić smatra da je teško očekivati da će pun operativni kapacitet nova vlada imati pre jeseni, i da će ona biti pod pritiskom da iznese ono što je odlagano ili što dosadašnja vlada nije stigla da sprovede.

– Najavljena otpuštanja u javnom sektoru, pre svega administraciji, mislim da je to sprovodivo, ne u nekom velikom obimu, ali je sprovodivo – rekao je on, i dodao da očekuje da će, što se tiče javnih preduzeća, tu biti problema.