RADIĆEMO DOK SMO ŽIVI U planu pomeranje starosne granice za ODLAZAK U PENZIJU na 74 godine! Evo kakva je trenutno situacija širom Evrope

Kao odgovor na to, mnoge zemlje povećavaju starosnu granicu za odlazak u penziju. Danska je već odlučila da je poveća na 70 godina do 2040. godine. 

Nekoliko drugih evropskih zemalja takođe je usvojilo zakone kojima se predviđa povećanje granice u narednim godinama. Prema OECD-u, Danska će prednjačiti do 2060. godine, s očekivanom penzijom u 74. godini.

Koje su trenutne i projektovane starosne granice za penziju širom Evrope? Koje zemlje imaju najviše granice? Postoji li rodni jaz u penzionisanju? Koliko će se starosna granica razlikovati za one koji danas odlaze u penziju i one koji tek ulaze na tržište rada?

Juronjuz je istraživao starosne granice i buduće trendove u Evropi, na osnovu izveštaja OECD-a "Pensions at a Glance".

Do 2022. godine, zakonska starosna granica za penziju u EU kretala se između 62 i 67 godina za muškarce, dok je za žene bila između 60 i 67 godina. Kada se u obzir uključe i UK, zemlje EFTA i kandidat Turska, Turska se ističe kao veliki izuzetak, sa starosnim granicama od samo 49 godina za žene i 52 za muškarce.

Prosečna starosna granica za penziju u EU iznosi 64,7 godina za muškarce i 63,8 godina za žene.

Nordijske zemlje prednjače
 

Tri nordijske zemlje — Danska, Norveška i Island — imaju najvišu starosnu granicu za penziju, koja iznosi 67 godina za oba pola. Starosna granica je takođe iznad 65 godina u više drugih zemalja, uključujući Holandiju (66,6), UK i Irsku (obe 66), Nemačku (65,8) i Portugal (65,6).

Druge zemlje sa granicom od 65 godina uključuju Austriju, Poljsku, Rumuniju, Mađarsku, Hrvatsku, Švajcarsku, Belgiju, Italiju, Španiju i Kipar.

Među pet najvećih evropskih ekonomija, Francuska ima najnižu granicu (64,8), iako je razlika mala. Ipak, prema Izveštaju o starenju za 2024., građani Francuske mogu se penzionisati kada dostignu minimalnu starosnu granicu — 62 godine za one rođene do 1960. i 64 godine za rođene 1968. ili kasnije.

Ako se izuzme Turska, Grčka, Luksemburg i Slovenija imaju najnižu granicu za muškarce (62 godine), a i žene u tim zemljama se penzionišu sa 62. Najniža granica za žene je u Austriji i Poljskoj – 60 godina.

Rodni jaz 
 

U 23 zemlje muškarci i žene se penzionišu u isto vreme. U preostalih devet zemalja, muškarci se penzionišu kasnije. Najveće razlike su u Austriji i Poljskoj – čak pet godina. Razlika je takođe tri godine ili više u Rumuniji, Mađarskoj i Turskoj.

U proseku, u EU, rodna razlika u penzionisanju iznosi 0,9 godina.

Starosne granice do 2060.
 

Prema OECD-u, na osnovu već uspostavljenih veza između dužine života i starosne granice, predviđa se povećanje penzione starosti u 20 zemalja za muškarce i u 24 zemlje za žene (od ukupno 32 analizirane). Neki od ovih planova već su zakonodavno potvrđeni.

Za one koji ulaze na tržište rada 2022. godine, buduće granice će se kretati od 62 do 74 godine za muškarce i od 60 do 74 godine za žene do 2060.

Prosečna granica u EU biće 66,7 godina za muškarce i 66,4 godina za žene.

Danska će, prema predviđanjima, imati najvišu granicu do 2060. — 74 godine za oba pola, piše Juronjuz.

Slede Italija i Estonija sa 71, zatim Holandija, Švedska i Kipar sa 70.

Finska i Slovačka dostići će 69 godina, a Portugal 68.

Pet zemalja — uključujući UK, Nemačku, Belgiju, Norvešku i Island — zadržaće granicu od 67. Irska i Grčka će takođe preći 65, dostižući 66 godina.

Sve nordijske zemlje biće iznad proseka EU. Prema podacima Finskog centra za penzije, više zemalja već je zakazalo povećanja: Belgija na 67 do 2030, Danska na 69 do 2035, a UK na 68 do 2046.