РАДИЋЕМО ДОК СМО ЖИВИ У плану померање старосне границе за ОДЛАЗАК У ПЕНЗИЈУ на 74 године! Ево каква је тренутно ситуација широм Европе

Као одговор на то, многе земље повећавају старосну границу за одлазак у пензију. Данска је већ одлучила да је повећа на 70 година до 2040. године. 

Неколико других европских земаља такође је усвојило законе којима се предвиђа повећање границе у наредним годинама. Према ОЕЦД-у, Данска ће предњачити до 2060. године, с очекиваном пензијом у 74. години.

Које су тренутне и пројектоване старосне границе за пензију широм Европе? Које земље имају највише границе? Постоји ли родни јаз у пензионисању? Колико ће се старосна граница разликовати за оне који данас одлазе у пензију и оне који тек улазе на тржиште рада?

Јуроњуз је истраживао старосне границе и будуће трендове у Европи, на основу извештаја ОЕЦД-а "Pensions at a Glance".

До 2022. године, законска старосна граница за пензију у ЕУ кретала се између 62 и 67 година за мушкарце, док је за жене била између 60 и 67 година. Када се у обзир укључе и УК, земље ЕФТА и кандидат Турска, Турска се истиче као велики изузетак, са старосним границама од само 49 година за жене и 52 за мушкарце.

Просечна старосна граница за пензију у ЕУ износи 64,7 година за мушкарце и 63,8 година за жене.

Нордијске земље предњаче
 

Три нордијске земље — Данска, Норвешка и Исланд — имају највишу старосну границу за пензију, која износи 67 година за оба пола. Старосна граница је такође изнад 65 година у више других земаља, укључујући Холандију (66,6), УК и Ирску (обе 66), Немачку (65,8) и Португал (65,6).

Друге земље са границом од 65 година укључују Аустрију, Пољску, Румунију, Мађарску, Хрватску, Швајцарску, Белгију, Италију, Шпанију и Кипар.

Међу пет највећих европских економија, Француска има најнижу границу (64,8), иако је разлика мала. Ипак, према Извештају о старењу за 2024., грађани Француске могу се пензионисати када достигну минималну старосну границу — 62 године за оне рођене до 1960. и 64 године за рођене 1968. или касније.

Ако се изузме Турска, Грчка, Луксембург и Словенија имају најнижу границу за мушкарце (62 године), а и жене у тим земљама се пензионишу са 62. Најнижа граница за жене је у Аустрији и Пољској – 60 година.

Родни јаз 
 

У 23 земље мушкарци и жене се пензионишу у исто време. У преосталих девет земаља, мушкарци се пензионишу касније. Највеће разлике су у Аустрији и Пољској – чак пет година. Разлика је такође три године или више у Румунији, Мађарској и Турској.

У просеку, у ЕУ, родна разлика у пензионисању износи 0,9 година.

Старосне границе до 2060.
 

Према ОЕЦД-у, на основу већ успостављених веза између дужине живота и старосне границе, предвиђа се повећање пензионе старости у 20 земаља за мушкарце и у 24 земље за жене (од укупно 32 анализиране). Неки од ових планова већ су законодавно потврђени.

За оне који улазе на тржиште рада 2022. године, будуће границе ће се кретати од 62 до 74 године за мушкарце и од 60 до 74 године за жене до 2060.

Просечна граница у ЕУ биће 66,7 година за мушкарце и 66,4 година за жене.

Данска ће, према предвиђањима, имати највишу границу до 2060. — 74 године за оба пола, пише Јуроњуз.

Следе Италија и Естонија са 71, затим Холандија, Шведска и Кипар са 70.

Финска и Словачка достићи ће 69 година, а Португал 68.

Пет земаља — укључујући УК, Немачку, Белгију, Норвешку и Исланд — задржаће границу од 67. Ирска и Грчка ће такође прећи 65, достижући 66 година.

Све нордијске земље биће изнад просека ЕУ. Према подацима Финског центра за пензије, више земаља већ је заказало повећања: Белгија на 67 до 2030, Данска на 69 до 2035, а УК на 68 до 2046.