Of-šor kompanije cede nas već 25 godina

– ima registraciju u nekom poreskom raju i da li se vlasnici i firme koje posluju ovde ali ne plaćaju poreze Srbiji, mogu kontrolisati.Članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović objašnjava za „Dnevnik” da su of-šor destinacije poznate po tome što su pogodne za skrivanje, kako porekla kapitala, tako i vlasnika koji njime upravlja ili ga poseduje.

– Poslovanje na of-šor destinacija takođe omogućava da se od očiju poreskih organa sklone određeni prihodi na koje bi inače bili obavezni da ovde plate porez – ističe Miroslava Milenović. – Retko kada se ide na of-šor destinacije i izlaže određenim troškovima samo radi želje da se ima neka firma negde u inostranstvu. Dakle, to se radi zbog poreza, skrivanja porekla kapitala ili skrivanja vlasništva.



Naša sagovornica tvrdi da državni organi dobro znaju koja firma posluje na of-šor destinaciji, kao i ko su vlasnici koji su tamo registrovali kompaniju.

– Država apsolutno može utvrditi tokove novca koji izlazi iz države prema of-šor destinacijama ili koji ovde ulazi s tih mesta. Jer, jednako je opasan i jedan i drugi trag. Kada novac izlazi prema of-šor destinacijama, to ukazuje na odeđeni odliv kapitala preko uvećanih faktura i preko pravnih poslova.

Kad imamo priliv s of-šor destinacija – najčešće je to kod privatizacija, kada imamo upliv faktički prljavog kapitala i pokušaj pranja novca na našoj teritoriji. I jedno i drugo su naši organi sposobni da vide i zabeleže. Čak u zakonu imamo određene poreze koji se uspostavljaju, odnosno koliko se plaćaju određene usluge prema of-šor destinacijama. Međutim, ovde se radi i o mnogo ozbiljnijim stvarima kada se događaju multiprenosi novca – kada mi nismo prva destinacija – novac izlazi ili odlazi iz države – kaže Miroslava Milenović.



– Nekima u državi zapravo nije važno – pa čak i ako znaju i imaju podatke – da o poslovanju srpskim kompanija na of-šor destinacijama obaveste javnost, onda bi ona ozbiljno shvatila nalaze Saveta za borbu protiv korupcije o 24 sporne privatizacije – napominje sagovornica. – Jer, u tim izveštajima nalaze se i podaci o mnogim srpskim firmama koje posluju na of-šor destinacijama ili su pare od privatizacije tamo završile. U većini od 24 sporne privatizacije bile su uključene neke firme kao of-šor destinacija i tačno se moglo utvrditi gde su novci završili ili odakle su stigli.



Privrednici, naravno, potežu za svim oblicima poreske optimizacije, i to samo po sebi nije krivično delo. Međutim, razlika između poreske optimizacije i poreske utaje je vrlo tanana i na našim državnim organima je da pokažu sposobnost mogu li to da procesuiraju. Do danas i za ogromne finansijske transakcije, gde je bilo velike disproporcije između prihoda i imovine, naši državni organi pokazali su se krajnje nesposobnim da to izvedu do kraja.

To je zato što smo mi društvo koje je ogrezlo u korupciju, pa samim tim ni „cvetanje” of-šor kompanija nije ništa novo. Valja podsetiti na to da je to država uvela devedesetih godina prošlog veka, kada je svoj buyet – penzioni i zdravstveni fond – iznela na Kipar. Mi smo, zapravo, 25 godine, od sankcija do demokratskih promena, od same države učili kako se kapital izbacuje napolje.



LJ. Malešević

 

Nije strašno biti savetnik, ali je bitno čiji



– U svakom slučaju, nije krivično delo samo po sebi imati kompaniju negde na of-šor destinaciji, ali jeste pitanje šta s njom raditi – naglašava naša sagovornica. – Nije strašno biti konsulant ili savetnik nekog ko posluje preko of-šor destinacija, ali je pitanje koga savetujete, da li savetujete pristojan svet ili savetujete one s druge strane zakona.