U struju na vodu EPS ulaže 500 miliona evra

i poveća efikasnost u radu – rekao je direktor Sektora EPS-a za strategiju Aleksandar Jakovljević na nedavnoj regionalnoj stručnoj konferenciji „Značaj hidropotencijala za energetsku bezbednost”. Na tom skupu ukazano je i na to da je za prvih devet meseci ove godine EPS proizveo 27,7 teravat-časova električne energije, od kojih oko 32 odsto u hidroelektranama, a ostalo u termoelektranama, te da je u drugom kvartalu ove godine proizvodnja struje u hidroelektranama dostigla 39,8 odsto ukupne proizvodnje.

Po Jakovljevićevim rečima, gradnja novih hidropostrojenja je moguća ukoliko država prepozna njihov strateški značaj za energetsku bezbednost, a u suprotnom, ako se gledaju kao komercijalne elektrane koja bi radile po tržišnim principima, hidrocentrale nije isplativo graditi.

– Stanje na tržištu električne energije, ne samo u Srbiji već i u Evropi, kao i dugoročna perspektiva kretanja cena čine ulaganja u izgradnju hidroelektrana neisplativim – rekao je Jakovljević. – Ako se promene uslovi ili pojavi potreba za većim količinama električne energije u Srbiji ili regionu, mi ćemo reagovati. Hidropotencijal je domaći resurs iz kojeg se proizvodi trećina električne energije u Srbiji, ali on sam po sebi ne može obezbediti punu energetsku bezbednost već se zajedno s termoelektranama, u kojima se proizvodi dve trećine struje, obezbeđuje sigurnost, i na tome bi trebalo da radimo uz poštovanje evropskih direktiva i novih propisa.

Direktor Sektora EPS-a za tehničke poslove proizvodnje energije Dejan Ostojić ukazao je na to da se prosečno godišnje u hidroelektranama proizvodi oko 10.000 gigavat-časova električne energije. EPS ima 51 instalisani veliki agregat i 16 mini-hidroelektrana s 33 agregata ukupne snage 20 megavata.

– S obzirom na starost postrojenja, krenuli smo u revitalizaciju na „Đerdapu”, gde je u toku četvrta od šest etapa, a ukupna vrednost projekta je 216,5 miliona dolara – rekao je Ostojić, dodajući da su rezultati dosadašnjih radova povećanje snage agregata sa 190 megavata po agregatu na 205, sigurniji rad, rentabilnije održavanje, kao i radni vek produžen 30 godina.

Urađena je i revitalizacija četiri agregata hidroelektrane „Bajina Bašta” u vrednosti od 77 miliona evra, a radi se i revitalizacija HE „Zvornik”, vredna 63,15 miliona evra, nakon koje će snaga svakog agregata biti povećana s 24 megavata na 31,4. U fazi priprema za revitalizaciju su „Vlasinske hidroelektrane”, reverzibilna HE „Bajina Bašta” i „Đerdap 2”. Reč je o investiciji vrednoj oko 220 miliona evra, a završetak se očekuje do 2023. godine.

D. Mlađenović

Hidroelektrane – obnovljivi izvori energije

Aleksandar Jakovljević je ukazao na to da izgradnju novih hidroelektrana prate veliki izazovi, pre svega pitanje isplativosti. Po njegovim rečima, hidroelektrane su obnovljivi izvori energije i realizuju se samo uz fid-in tarife, a u Srbiji se fid-in tarife daju samo za hidroelektrane snage do 30 megavata, a i najveći broj lokacija, ne računajući granične reke, odnosi se upravo na takve hidroelektrane.