У струју на воду ЕПС улаже 500 милиона евра

и повећа ефикасност у раду – рекао је директор Сектора ЕПС-а за стратегију Александар Јаковљевић на недавној регионалној стручној конференцији „Значај хидропотенцијала за енергетску безбедност”. На том скупу указано је и на то да је за првих девет месеци ове године ЕПС произвео 27,7 терават-часова електричне енергије, од којих око 32 одсто у хидроелектранама, а остало у термоелектранама, те да је у другом кварталу ове године производња струје у хидроелектранама достигла 39,8 одсто укупне производње.

По Јаковљевићевим речима, градња нових хидропостројења је могућа уколико држава препозна њихов стратешки значај за енергетску безбедност, а у супротном, ако се гледају као комерцијалне електране која би радиле по тржишним принципима, хидроцентрале није исплативо градити.

– Стање на тржишту електричне енергије, не само у Србији већ и у Европи, као и дугорочна перспектива кретања цена чине улагања у изградњу хидроелектрана неисплативим – рекао је Јаковљевић. – Ако се промене услови или појави потреба за већим количинама електричне енергије у Србији или региону, ми ћемо реаговати. Хидропотенцијал је домаћи ресурс из којег се производи трећина електричне енергије у Србији, али он сам по себи не може обезбедити пуну енергетску безбедност већ се заједно с термоелектранама, у којима се производи две трећине струје, обезбеђује сигурност, и на томе би требало да радимо уз поштовање европских директива и нових прописа.

Директор Сектора ЕПС-а за техничке послове производње енергије Дејан Остојић указао је на то да се просечно годишње у хидроелектранама производи око 10.000 гигават-часова електричне енергије. ЕПС има 51 инсталисани велики агрегат и 16 мини-хидроелектрана с 33 агрегата укупне снаге 20 мегавата.

– С обзиром на старост постројења, кренули смо у ревитализацију на „Ђердапу”, где је у току четврта од шест етапа, а укупна вредност пројекта је 216,5 милиона долара – рекао је Остојић, додајући да су резултати досадашњих радова повећање снаге агрегата са 190 мегавата по агрегату на 205, сигурнији рад, рентабилније одржавање, као и радни век продужен 30 година.

Урађена је и ревитализација четири агрегата хидроелектране „Бајина Башта” у вредности од 77 милиона евра, а ради се и ревитализација ХЕ „Зворник”, вредна 63,15 милиона евра, након које ће снага сваког агрегата бити повећана с 24 мегавата на 31,4. У фази припрема за ревитализацију су „Власинске хидроелектране”, реверзибилна ХЕ „Бајина Башта” и „Ђердап 2”. Реч је о инвестицији вредној око 220 милиона евра, а завршетак се очекује до 2023. године.

Д. Млађеновић

Хидроелектране – обновљиви извори енергије

Александар Јаковљевић је указао на то да изградњу нових хидроелектрана прате велики изазови, пре свега питање исплативости. По његовим речима, хидроелектране су обновљиви извори енергије и реализују се само уз фид-ин тарифе, а у Србији се фид-ин тарифе дају само за хидроелектране снаге до 30 мегавата, а и највећи број локација, не рачунајући граничне реке, односи се управо на такве хидроелектране.