Veći porez na oružje, a popust za zapošljavanje

pa samim tim moraju biti usvojeni po hitnom postupku i stupiti na snagu odmah po objavljivanju u „Službenom glasniku Srbije”. Ministar finansija Dušan Vujović, obrazlažući deset zakona iz oblasti finansija, tvrdi da su izmene u tim aktima „relativno male”, iako je sam broj predloga veliki.

Ukoliko se usvoje predložene izmene, dodao je Vujović, od 1. januara naredne godine neće se plaćati takse za prijavljivanje prebivališta novorođenog deteta. S druge strane, kroz dopune Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, građani će od 2016. godine plaćati veći porez na oružje. Tako će se za automatsku pušku plaćati 12.700 dinara umesto sadašnjih 12.540. Za poluautomatsku pušku porez će biti 5.090 dinara umesto sadašnjih 5.020, za oružje za koji je izdat oružani list za držanje plaćaće se 40 dinara više nego sada, odnosno 3.440, dok će se za oružje za koje je izdat oružani list za držanje i dozvola za nošenje umesto 16.940 dinara ubuduće plaćati 17.160. Tim istim zakonom usvojioci dece ometene u razvoju biće oslobođeni plaćanja poreza na upotrebu vozila, a ukida se i oslobađanje od poreza na upotrebu ambulantnih putničkih vozila za privatne zdravstvene ustanove.

Izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje  poslodavci će dobijati znatne olakšice ukoliko zaposle nove radnike. Tako će od 1. januara naredne godine poslodavci koji zaposle od jednog do devet radnika dobijati olakšice od 65 odsto, odnosno toliki će im biti povraćaj na ime doprinosa, oni koji zaposle od deset do 99 radnika dobijaće 70 odsto, a ako zaposle najmanje 100 novih radnika imaće olakšice od 75 procenata. Te povlastice poslodavci će moći koristiti do kraja 2017. godine. Primera radi, ukoliko novozaposleni radnik dobije od poslodavca platu od 25.000 dinara i na nju treba državi da plati poreze i doprinose 15.124 dinara, od tog iznosa  država će mu vratiti 11.908 dinara na ime toga što je zaposlio novog radnika.

U izmenama Zakona o porezu na dohodak građana mali privrednici koji zapošljavaju najmanje dva radnika ne plaćaju 75 odsto poreza na zaradu do kraja 2017. godine. Takođe, utvrđuje se da je neoporezivi iznos za  devizne dnevnice van javnog sektora 50 evra, dok je neoporezivi iznos za dinarske dnevnice 2.168 dinara. Ministar Vujović objašnjava da će se dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji povećati poreska kontrola i njena efikasnost, kao i da se definiše put registracije neregistrovanih korisnika i preciziraju nadležnosti poreskog inspektora. Tim izmenama građanima koji porez ne plate na vreme, umesto dosadašnje kazne od 50.000 dinara sledi kazna od 5.000. Smanjenje kazne na neplaćeni porez odnosi se na porez na imovinu, dohodak, plovila, splavove ili oružje. Svi ti porezi se plaćaju u četiri rate tokom godine, a kazni podleže svaki dug, bio on 200 dinara ili 2.000. Takođe, izmene zakona predviđaju i blaže kazne za pravna lica. Tako će vlasnici firmi koji ne podnesu poresku prijavu u roku ili ne plate porez u celosti, umesto sadašnjih 150.000 dinara biti kažnjeni sa 100.000.

LJ. Malešević

Dobro za one kojima radnici trebaju

Unija poslodavaca Srbije smatra da su predložene izmene Zakona o porezu na dohodak građana i o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje dobre i da mogu pozitivno uticati na smanjenje sive ekonomije. Takva mera mogla je, smatra predsednik UPS-a Nebojša Atanacković, biti doneta i ranije jer veliki broj radnika u Srbiji radi neprijavljeno.

– Treba očekivati da će zaposlenost statistički porasti – ističe Atanacković. – Da bi se, međutim, broj radnika i fizički povećao, logika je drugačija. Poslodavac zapošljava samo onog ko mu treba. Koliko god da mu država plati, on neće angažovati nepotrebne radnike. Da bi zaposlenost i realno rasla, mora da napreduje privreda.

Doprinosi ne zastarevaju

U pomenutim izmenama važno je da dugovanja po osnovu doprinosa za obavezno osiguranje ne mogu zastareti. To znači da će zakon uvek obavezivati poslodavca koji nije uplatio doprinose zaposlenima na platu, odnosno da mu dug neće biti oprošten. Koliko je to važno najbolje ilustruje podatak da je ukupan dug državi za poreze i doprinose sada 600 milijardi dinara.

Takođe, izmenom tog zakona menja se i redosled uplaćenog iznosa namenjenog poreza. Dosad su prvo bili namirivani troškovi naplate, zatim iznos zatezne kamate i na kraju glavna poreska obaveza. Od 1. januara naredne godine redosled se menja u suprotnom smeru, odnosno prvo se uplaćuje glavni poreski dug, zatim kamate, pa tek onda troškovi naplate.