Moć roditelja iskoristili za kriminal

Vojislav Stojičić hapšen je više puta. Naime, on je decembra 2010. godine hapšen posle obijanja vile „Milica”, a osumnjičen je tada da je sa svojom „ekipom” opljačkao najmanje 70 kuća i stanova na Senjaku i Dedinju u Beogradu.

U vreme akcije „Morava”, novembra 2009. godine, pronađen je u stanu jednog dilera, koji je zapravo bio meta policije.

Zbog provala proveo je iza rešetaka godinu i po, hapšen je i zbog nedozvoljenog držanja oružja, a za njim je bila raspisana i poternica suda zbog šverca narkotika.

Inače, njegov otac, policijski general Radovan Stojičić Badža, ubijen je aprila 1997. godine u restoranu „Mama mia”. U to vreme je bio zamenik ministra srpske policije, a kobne večeri je sa sinom Vojislavom i još jednim muškarcem, sedeo u manjoj sali restorana. U jednom trenutku je ušao čovek s kapom preko lica. Ispalio je više hitaca u Bayu, a potom je pobegao u nepoznatom pravcu. Taj zločin do danas nije rasvetljen.

Kada je reč o deci političkih moćnika, spomenućemo i Darka Lilića, sina nekadašnjeg predsednika SRJ Zorana Lilića, koji je 2002. godine privođen zbog incidenta u restoranu „Lido”, gde je s društvom razbijao čaše, a zatim se suprotstavio policajcima. On je osuđen na šest meseci, uslovno na dve godine, zbog toga što je ometao policajce u vršenju službene dužnosti.

Ime Darka Lilić dovodilo se u vezu s pucnjavom u noći između 5. i 6. marta 2003. godine ispred beogradskog kafića „Majdan”. Te noći, po pisanju medija, u pravcu „Majdana” pucano je iz „mercedesa” u pokretu iz „kalašnjikova”. Lilić je na suđenju potvrdio da je bio u tom automobilu, ali je izjavio da ništa nije video jer je spavao na zadnjem sedištu, pošto je, navodno, prethodno popio previše alkohola, preneli su tada beogradski mediji.

Lilić junior je početkom juna prošle godine pravosnažno oslobođen optužbe za pokušaj iznude.

Najpoznatiji srpski „tatin sin” svakako je Marko Milošević, sin bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, koji se dovodi u vezu sa švercom cigareta, kafe, alkohola i goriva. Ime Marka Miloševića pojavilo se i u policijskoj akciji „Mreža”, vođenoj protiv organizovanih grupa švercera cigareta. Protiv njega i njegove majke Mirjane Marković Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje vodi pretkrivični postupak. Njemu je suđeno u odsustvu i za zlostavljanje aktiviste „Otpora” u Požarevcu, međutim, postupak je zastareo 2012. godine.

Marko Milošević je Srbiju napustio 6. oktobra 2000. godine i od tada je u Rusiji, gde je dobio i azil.

U tu „plejadu” spada i Zvezdan Slavnić, sin proslavljenog srpskog košarkaša Zorana Moke Slavnića. On je sredinom juna prošle godine  uhapšen u Nemačkoj kao član zloglasne bande „Pink Panteri”.

Zvezdan Slavnić je stari znanac ne samo srpske policije već i policija više evropskih zemalja. Pre četiri godine je izašao s robije iz KPZ-a Sremska Mitrovica, gde je proveo gotovo tri godine zbog nelegalne trgovine narkoticima. Uhavaćen je da preprodaje više od 150 grama heroina.

Psiholozi se slažu da se slava roditelja reflektuje i na njihovu decu. Život pod „staklenim zvonom” može narušiti sistem vrednovanja, ali i izazvati želju da se uspeh roditelja dostigne ili premaši. Ukoliko dete u sebi prepozna kvalitete, usmeriće se u dobrom pravcu, međutim, ukoliko ne prepozna ništa, najčešće se okreće novcu.

Psiholozi smatraju da je u takvim slučajevima uglavnom reč o krizi identiteta jer otpor koji tada raste u deci, ispoljava se u društvu. Ta deca krenu pogrešnim putem zato što su obasipana materijalnim stvarima, ali su ostala emotivno prazna i neispunjena, smatraju stručnjaci.

Uhapšen je 22. oktobra 2008. zbog sumnje da je kao pripadnik takozvane beogradsko-kruševačke grupe trgovao drogom. S njim se tada iza rešetaka našlo još 18 pripadnika te ekipe, kojoj se na teret stavljalo da je od jula 2007. do 20. oktobra 2008. u Beogradu nabavila 7,3 kilograma heroina, 400 grama kokaina i 200 grama marihuane, i sve to prodala u Kruševcu.

Trgovina narkoticima nije jedini Slavnićev greh. U martu 1998, kao dvadesetogodišnjak, u beogradskom klubu „Četiri sobe” na Dorćolu pucao je u Olivera Jovanovića. Navodno, povod je bila svađa oko tadašnje Slavnićeve devojke, pevačice Ksenije Pajčin. Od zadobijenih povreda Jovanović je preminuo 12 dana kasnije, a Slavnić je uhapšen dve nedelje posle obračuna u stanu prijatelja u Novom Beogradu, u kojem se krio od policijske potere. Osuđen je na devet i po godina, ali mu je kazna, koju je odležao u KPZ Valjevo, amnestijom smanjena na osam godina.

Uhapšen je i 2002. godine, kad je za vreme zatvorskog vikenda udario vlasnika beogradskog restorana „Trag” jer mu nije ostavio slobodan sto.

Još jedan „poznati srpski sin” je privođen u policiju. Reč je o Jovanu Šainović, sinu bivšeg potpredsednika Savezne vlade i haškog optuženika Nikole Šainovića. On je novembra 2004. godine privođen zbog ubistva Sretena Markovića (28) iz Meljaka ispred diskoteke „Sargon”, za koje je osumnjičen Branko Lazić (22), zvani Bane Kockica, s kim je Šainović prethodno bio u društvu. Šainović je u policiji negirao da je umešan u to ubistvo i ubrzo je pušten.

E. S. H.