Pretpostavka nevinosti ne sme da se krši

kada  policija proceni da će na taj način brže doći do osumnjičenog. 

Slike se  objavljuju uz saglasnost tužilašatva, a poslednji primer dobre saradnje građana s Ministarstvom unutrašnjih poslova ovim povodom je kad je krajem pretprošlog meseca  jedan od osumnjičenih za pljačku zlatare u centru Beograda uhapšen samo nekoliko sati nakon što je policija u medijima objavila fotografije dvojice, do tada, nepoznatih razbojnika uz molbu građanima da pomognu u potrazi. Medijima su prosleđene po dve fotografije preuzete s kamera nadomak opljačkane zlatare. Na njima se jasno vidi kako izgledaju dvojica osumnjičenih za pljačku, a ovakav način apela za pomoć građanima urodio je plodom vrlo brzo kad su neki.

Često se na ovakav način traže prevaranti koji se sumnjiče da su nasamrili više građana, pljačkaši radnji i menjačnica, silovatelji, osobe osumnjičene za izazivanje opšte opasnosti podmetanjem požara i drugi uzgrednici.

U policiji kažu da fotografije osumnjičenih smeju da objave u određenim situacijama uz odobrenje suda. Kada je to neophodno radi utvrđivanja istovetnosti ili u drugim slučajevima od interesa za uspešno vođenje postupka, sud može da odobri da se fotografija osumnjičenog javno objavi, a sve u cilju rasvetljavanja krivičnih dela, navode u MUP-u.

Ovo za medije potvrđuju i u Kabinetu poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Ali, kako napominju, u svakom drugom slučaju ne postoji pravni osnov za objavljivanje podataka o osumnjičenima, a posebno ne putem saopštenja MUP-a. U Kabinetu poverenika navode da zakonska rešenja variraju od države do države, ali da je princip jasan – pretpostavka nevinosti ne sme da se krši, a informacije, koje mediji objavljuju moraju da budu zakonito pribavljene od državnih organa.

„U kontekstu zaštite podataka o ličnosti, Ministarstvo unutrašnjih poslova podatke o osumnjičenima obrađuje na osnovu zakonskog ovlašćenja. Ova činjenica obavezuje MUP da sa podacima postupa u granicama zakona, te da preduzima odgovarajuće mere zaštite od neovlašćenog pristupa. S obzirom na to da objavljivanje podataka o ličnosti osumnjičenih bez pravnog osnova predstavlja nedozvoljenu obradu, odgovornost je upravo na MUP-u, a ne na sredstvima javnog informisanja. Mediji mogu da budu odgovorni ukoliko krše odredbe Zakona o javnom informisanju, a koje se odnose na pretpostavku nevinosti i objavljivanje informacija u vezi sa krivičnim postupkom”, navode u Kabinetu poverenika.

Pretpostavka nevinosti zagarantovana je Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Isti princip sadržan je u Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima i u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. U cilju usklađivanja zahteva za slobodom medija i poštovanjem pretpostavke nevinosti, Savet Evrope je 2003. godine doneo preporuku o medijskoj distribuciji informacija u vezi sa krivičnim postupcima.

Ovaj dokument naglašava da bi policijske službe trebalo da pružaju medijima samo potvrđene informacije i one koje se zasnivaju na razumnim pretpostavkama. Novinari bi od suda i policije trebalo da pribavljaju informaciju na zakonit način. Pri pružanju informacija o osumnjičenim, optuženim ili osuđenim osobama, kao i o ostalim učesnicima u krivičnom postupku mora da se poštuje njihovo pravo na zaštitu privatnosti.

N. S. H.

Evropski recept

Praksa objavljivanja fotografija osumnjičenih nije strana ni policijama u regionu, ali i na celom Starom kontinentu. Hrvatska policija je nedavno, takođe, pozvala građane da pomognu u potrazi sa pljačkašem prodavnice objavljujući njegovu fotografiju. Francuska je nakon prošlogodišnjeg terorističkog napada u Parizu, objavila imena terorista i njihove fotografije. Belgijanci su dan posle četvorostrukog ubistva u Jevrejskom muzeju u Briselu, pre dve godine, pustili video-snimak napadača sa mesta zločina i foto-robot ubice, uz poziv građanima da pomognu da oni budu uhvaćeni.