SUDSKI PREDMETI ZA DROGU KAO NA TRACI Desetine sporazuma i presuda na PROVERI
Retki su dani u Višem sudu u Novom Sadu koji su bez nekoliko zakazanih pretresa zbog narkotika. Ove godine zaključeno je dvadesetak sporazuma o priznanju krivičnog dela, desetak presuda postalo je pravnosnažno, dok je doneto dvadesetak prvostepenih presuda koje još nisu postale pravosnažne u Apelacionom sudu povodom izjavljenih žalbi, saopštila je za “Dnevnik” portparolka ove institucije Jelena Ostojin.
Nedavno je sudija za prethodni postupak Višeg suda prihvatila sporazum između tužilaštva, branioca i okrivljenog M. F. (18) kojem se pripisuje da je držao drogu radi dalje prodaje. On je pri izlasku iz taksija odbacio paketiće težine oko 100 grama, a potom je pretresom pronađeno preko 5.000 evra, za koje se tvrdi da potiču od prodaje droge. Njemu je izrečena mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika.
Branilac ovog okrivljenog, advokat Goran Karadžić kaže za naš list da treba napomenuti da u našoj sudskoj praksi postoje izraženi problemi u pogledu razgraničenja, šta se treba smatrati prodajom narkotika a šta neovlašćenim držanjem droge koje se odnosi na držanje manje količine za sopstvenu upotrebu.
- Za sopstvenu upotrebu i držanje velike količine opojne droge, ukoliko se kod okrivljenog pronađe narkotik, a uz njega i vagica za precizno merenje, veća količina novca, kompromitujući spisak osoba za koje se utvrdi da su kupci, te veći broj mobilnih telefona iz čije se sadržine vidi komunikacija s konzumentima opijata, jasno je da se radi o licu koje se bavilo prodajom droge, za koje je zaprećena minimalna kazna od tri godine zatvora bez mogućnosti ublažavanja kazne, objašava on.
Šta je manje?
Advokat Petar Cvetković objašnjava za naš list da to šta je veća a šta manja količina opojne droge je faktičko pitanje i da zakon ne pravi razliku u smislu standardizacije.
- U svakom konkretnom slučaju, kroz čitav niz subjektivnih okolnosti, sud bi morao da utvrđuje da li je količina opojne droge koju je neko držao kod sebe manja ili veća. Ako neku drži manju količinu za sopstvenu upotrebu može biti čak i uslovno osuđen. Centralno pitanje je da li je opojna droga koja je pronađena kod nekog lica njemu potrebna za kraći vremenski period, odnosno da li se radi o zavisniku ili ne - napominje advokat Cvetković.
Iz novosadskog Višeg suda su nam izdvojili nekoliko skorašnjih presuda. Branko G. (47), neosuđivan do sada, okrivljen da je 2019. godine u dvorištu svoje kuće u Magliću uzgajao biljke kanabisa koje je sekao i sušio na tavanu i u špajzu držao ovu opojnu drogu ukupne neto mase 742 grama, osuđen je na tri i po godine zatvora. Aleksandar M. (51), neosuđivan, optužen da je u svom stanu u Temerinu 2021. godine i u svojim kolima, radi dalje prodaje držao kanabis, težine od 621 gram i 187 grama psihoaktivne supstancu amfetamina, osuđen je na tri godine zatvora. Milovan M. (32) neosuđivan, iz Veternika, okrivljen da je radi dalje prodaje držao sedam grumena biljke kanabis neto mase oko tri grama, oglašen je krivim i osuđen na tri i po godine zatvora, ali presuda još nije postala pravnosnažna - po žalbi je u Apelacionom sudu.
Predmet je zanimljiv i zbog toga što se okrivljenom u početku postupka stavljalo na teret i posedovanje bombe, ali kad je trebala da se veštači, ona je nestala iz depoa policijske uprave.
M. Vujačić
