Jelena Angelovski, producentkinja: Izazov nove vrednosti

Glumačku ekipu, pored Frane Lasića i Savine Geršak, čine Draginja Voganjac, Nikolina Bogdanović, Momo Pićurić, Olivera Vuković, Lidija Kordić, Lidija Petrone, Zoran Trojanović. Direktor fotografije je Igor Đorđević, scenografkinja i kostimografkinja Natalija Vujošević, dizajner zvuka Jakov Munižaba, montažerka Jelena Maksimović, dok je producentkinja Jelena Angelovski.

„Elegija lovora” nastala je u produkciji „Meander Filma” uz podršku Filmskog centra Crne Gore i u koprodukciji sa Non-Aligned Films iz Beograda. Projekat je takođe podržao i Filmski centar Srbije. U razgovoru sa Jelenom Angelovski, producentkinjom iz Beograda, želeli smo da saznamo šta je privuklo projektu filma „Elegija lovora“ i koliko jee bila upoznata sa pređašnjim radom Dušana Kasalice pre njegovog prvog dugometražnog filma?

– Naša saradnja počela je zajedničkim produciranjem filmova Ivana Salatića „Ti imaš noć“ i „Sinovi smo tvog stijenja“. Dušan je u kratkim filmovima već načeo određene teme i sa dugometražnim ostvarenjem brojni aspekti dobili su veći prostor. Ideja da se koristi poseban filmski jezik tokom izgradnje narativa o predstavniku intelektualnog dela društva koji doživljava krizu, i u svojoj samodovoljnosti umno popušta, te svoje ponašanje pretvara u svoju mizeriju, za mene je bilo izazovno i osetila sam da je veoma važno da iznesemo film koji u današnjem trenutku tretira ovu temu. Uvek je lepo kada znate da radite na filmovima koji donose nešto potpuno novo, neku vrednost koja još nije upisana u našu kinematografiju. Za takve filmove ponekada treba vremena da se probiju do publike, ali time je sve ovo i uzbudljivije i izazovnije.

 Koji su bili glavni produkcijski izazovi s kojima ste se susretali tokom snimanja?

– Uvek je najveći problem dobiti sredstva, a zatim ih dobiti u željenom vremenu. Rekla bih da je kao i uvek najteže uskladiti sve u zadatom trenutku, a da to ne škodi procesu koji mora da bude što organskiji da bi film odisao vitalnošću i svežinom. Tokom snimanja nismo nailazili na veće probleme, koliko je virus uticao na dinamiku post-produkcije i činjenice da sada npr. radimo finalni miks zvuka on-lajn.

 „Elegija lovora“ je debitantski film sa jasnim autorskim pečatom, a sa druge strane u prvom planu ima velike jugoslovenske zvezde Frana Lasića i Savinu Geršak. Koja je to publika kojoj se obraća Kasalicin film i na koji način mislite da će najbolje komunicirati sa auditorijumom sa ovih prostora, a na koji način sa nekom inostranom publikom?

– To je film koji se koristi ikonama jednog vremena, koje će se u ovom filmu po malo dekonstruisati, pa možda i kritikovati kao generaciju koja je olako pristala na sve kompromise.

 Na kojim još projektima trenutno radite, a na kojima planirate da budete aktivni u budućnosti?

– Za nekoliko dana očekuje nas svetska premijera filma „Rampart“ Marka Grbe Singa u Lokarnu. U fazi smo razvoja i finansiranja dugometražnih igranih filmova „Otapanje vladara“ Ivana Salatića, „Do kraja dana“ Jelene Maksimović, kratkog igranog Staše Bajac „Maroko“, dok je u produkciji dokumentarni film Stefana Maleševića „Krila i tlo“. Kao koproducent radim na turskom igranom filmu Melise Onel „Iznenada“ i poljskom animiranom „Seljaci“. 

 Karijeru ste započeli kao glumica, a u međuvremenu ste se okušali u različitim ulogama u filmskoj industriji. Šta Vas je najbolje spremilo za ulogu uspešne producentkinje? Koji je „recept“ za kvalitetno obavljanje ovog posla, o kome gledaoci filmova obično nemaju toliko jasnu predstavu?

– Izazov da se izrazi, da se donese neka nova vrednost. Posao producenta može biti strogo vezan za novac, planiranja, finansijsku i pravnu odgovornost, povezivanje sa partnerima, ali ako želite da radite samo određene projekte koji vas zanimaju, onda to shvatite dosta ličnije i izazov je daleko veći. Rad sa autorskom ekipom tokom razvoja scenarija i traganje za identitetom filma, za mene je i dalji najuzbudljivija faza realizacije.

        M. Husar