Глумачку екипу, поред Фране Ласића и Савине Гершак, чине Драгиња Вогањац, Николина Богдановић, Момо Пићурић, Оливера Вуковић, Лидија Кордић, Лидија Петроне, Зоран Тројановић. Директор фотографије је Игор Ђорђевић, сценографкиња и костимографкиња Наталија Вујошевић, дизајнер звука Јаков Мунижаба, монтажерка Јелена Максимовић, док је продуценткиња Јелена Ангеловски.
„Елегија ловора” настала је у продукцији „Меандер Филма” уз подршку Филмског центра Црне Горе и у копродукцији са Нон-Алигнед Филмс из Београда. Пројекат је такође подржао и Филмски центар Србије. У разговору са Јеленом Ангеловски, продуценткињом из Београда, желели смо да сазнамо шта је привукло пројекту филма „Елегија ловора“ и колико јее била упозната са пређашњим радом Душана Касалице пре његовог првог дугометражног филма?
– Наша сарадња почела је заједничким продуцирањем филмова Ивана Салатића „Ти имаш ноћ“ и „Синови смо твог стијења“. Душан је у кратким филмовима већ начео одређене теме и са дугометражним остварењем бројни аспекти добили су већи простор. Идеја да се користи посебан филмски језик током изградње наратива о представнику интелектуалног дела друштва који доживљава кризу, и у својој самодовољности умно попушта, те своје понашање претвара у своју мизерију, за мене је било изазовно и осетила сам да је веома важно да изнесемо филм који у данашњем тренутку третира ову тему. Увек је лепо када знате да радите на филмовима који доносе нешто потпуно ново, неку вредност која још није уписана у нашу кинематографију. За такве филмове понекада треба времена да се пробију до публике, али тиме је све ово и узбудљивије и изазовније.
Који су били главни продукцијски изазови с којима сте се сусретали током снимања?
– Увек је највећи проблем добити средства, а затим их добити у жељеном времену. Рекла бих да је као и увек најтеже ускладити све у задатом тренутку, а да то не шкоди процесу који мора да буде што органскији да би филм одисао виталношћу и свежином. Током снимања нисмо наилазили на веће проблеме, колико је вирус утицао на динамику пост-продукције и чињенице да сада нпр. радимо финални микс звука он-лајн.
„Елегија ловора“ је дебитантски филм са јасним ауторским печатом, а са друге стране у првом плану има велике југословенске звезде Франа Ласића и Савину Гершак. Која је то публика којој се обраћа Касалицин филм и на који начин мислите да ће најбоље комуницирати са аудиторијумом са ових простора, а на који начин са неком иностраном публиком?
– То је филм који се користи иконама једног времена, које ће се у овом филму по мало деконструисати, па можда и критиковати као генерацију која је олако пристала на све компромисе.
На којим још пројектима тренутно радите, а на којима планирате да будете активни у будућности?
– За неколико дана очекује нас светска премијера филма „Рампарт“ Марка Грбе Синга у Локарну. У фази смо развоја и финансирања дугометражних играних филмова „Отапање владара“ Ивана Салатића, „До краја дана“ Јелене Максимовић, кратког играног Сташе Бајац „Мароко“, док је у продукцији документарни филм Стефана Малешевића „Крила и тло“. Као копродуцент радим на турском играном филму Мелисе Онел „Изненада“ и пољском анимираном „Сељаци“.
Каријеру сте започели као глумица, а у међувремену сте се окушали у различитим улогама у филмској индустрији. Шта Вас је најбоље спремило за улогу успешне продуценткиње? Који је „рецепт“ за квалитетно обављање овог посла, о коме гледаоци филмова обично немају толико јасну представу?
– Изазов да се изрази, да се донесе нека нова вредност. Посао продуцента може бити строго везан за новац, планирања, финансијску и правну одговорност, повезивање са партнерима, али ако желите да радите само одређене пројекте који вас занимају, онда то схватите доста личније и изазов је далеко већи. Рад са ауторском екипом током развоја сценарија и трагање за идентитетом филма, за мене је и даљи најузбудљивија фаза реализације.
М. Хусар
