Kostić: Andrić nam je preko potreban

Organizovan povodom 125 godina od rođenja srpskog nobelovca, osnovni cilj skupa jeste da nova tumačenja Andrićevog dela još jednom istaknu njegove neprolazne vrednosti i istovremeno potvrde Andrićevu trajnost u srpskoj književnosti i kulturi. 



Na otvaranju skupa govorili su predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, predsednik SANU akademik Vladimir Kostić i predsednik Odbora za naučni skup akademik Miro Vuksanović, dok je glumac Tihomir Stanić govorio odlomak iz romana "Na Drini ćuprija".



Gojković je rekla da je duboko uverena da je upravo Andrićev život u vremenima istorijskih bura na našim prostorima, odredio njegova književna dela i bio ogroman podsticaj za stvaralaštvo koje ga je odredilo kao jednog od najvećih svetskih pisaca 20. veka. 



"Upravo je on, vraćajući se u tragičnu istoriju i viševekovno robovanje pod Osmanskim carstvom, ali i preplitanjem iskustva svoga vremena, s idejama i mislima sveta u kojem je živeo, pričao najdublje i najslikovitije priče. Možda je u tim pričanjima, usmenim i pismenim, i sadržana prava istorija čovečanstva, i možda bi se iz njih bar mogao naslutiti, ako ne saznati smisao te istorije", naglasila je ona.



Kao strastven i pronicljiv posmatrač ljudskih sudbina, čije oko je bilo spremno da vidi sve, Andrić je, kako podseća Gojković, pisao o Balkanu i ljudima ovog podneblja i dodaje da "ako bi neko želeo suštinski da shvati svu složenost našeg prosotra, najbolje bi to mogao upoznajući likove Andrićevih dela".



"U pričama o njima svaki stranac može da pronađe najdublje ljudske karakteristike, mane i vrline, koje mi koji ovde živimo često ne vidimo tako jasno. Slobodno mogu reći da nas je poznavao bolje od onoga što i mi sami znamo o sebi", ocenila je predsednica Narodne skupštine. 



Ministar Vukosavljević je naglasio da je Andrić "naša hrana i naš život", uveren da u ovom trenutku na stotine ljudi u Srbiji čita njegova dela.



"Možda je netačno reći da se opet vraćamo Andriću, jer od Andrića se nismo ni udaljavali i vreme, kao što to biva s književnim klasicima, samo nadodaje i potvrđuje smisao njegovih jezički gusto izatkanih proznih i poetskih stranica", primetio je on.



Vukosavljević je podsetio da je Andrić pisao o svojoj zavičajnoj zemlji i ljudima, o Beogradu u kojem je zarana izabrao da živi, likove je sklapao vanrednim protkivanjem i domišljanjem istorijske i doživljene građe, a pisao je o tajni i drami zvanoj: čovek među ljudima, na dodeljenom mestu i vremenu". 



"Na svakom jeziku na koji je preveden, Andrić je ostao veliki pisac, a pisao je na savršenom srpskom jeziku, kojem je postavio moderne standarde, voljno nasleđujući narodne epske pevače i pripovedače, Vuka i Njegoša, Kočića i Matavulja i ugradio se u dostojno zdanje kulture jednog naroda, koji je svoje nasleđe i svoju državu mukotrpno stekao i niko mu ništa nije poklonio", istakao je ministar.



Akademik Vuksanović je u svojoj besedi "Andrićevi susreti sa rečima" primetio da se Andrić "ničim nije bavio kao rečima, ni o čem nije ređe i manje razmišljao, a ako mu se to desilo, odvođen je ''daleko, kroz neke mračne šume i žedne pustinje'', izgubljen ''u poteri za smislom i poreklom reči'', odakle se redovno vraćao ''iznuren, mutne glave i praznih ruku''".



"Najčešće u poluusnulim časovima, ''u trenucima sporog buđenja'', reči su naseljavale njegovu svest, otvarale ''svoj bal pod maskama'' i svoje igre ''ludog đipanja i bučne terevenke'', igrale se s njim kao on s njima, ''da se na kraju ne zna ni šta je šta ni ko je ko''. Ustaje, pali svetlost, traži reči, one se ''jedna po jedna, vraćaju u svoja stara utvrđena značenja'', vidi ih, osim poneku koja će ipak doći, ali ''to ne znači da se prvom prilikom neće opet odmetnuti u neki noćni karneval, kao hajduk u planinu''", rekao je Vuksanović. 



Predsednik SANU akademik Kostić podvukao je Andrićevu misao da "pripovedač i njegovo delo ne služe ničem ako na jedan ili drugi način ne služe čoveku i čovečnosti".



"Kultura podrazumeva sposobnost ne samo da odbacimo ono što nije neophodno već više od toga, da izaberemo ono što nam je neophodno, ono što nam je preko potrebno. Današnjim sastankom mi taj izbor činimo javno i obznanjujemo ga: Andrić nam je preko potreban. Ovi izbori, ma kako izgledali uzaludni u sumraku



Gutenbergove galaksije, još uvek su užasno važni", ocenio je Kostić. 



Važnost tog izbora Kostić je ilustrovao podatkom da kada se pretražujete "Gugl", moraju se ukucati čak četiri prva slova Šekspirovog imena da bi se naznaka njegovog imena pojavila na sedmom mestu posle, na primer, Šakire ili pesme "Shake it off" uz koju se u zagradi dodaje "genious lyrics" (genijalni stihovi). 



"Zato i ovaj sastanak u SANU ima ako ne ilegalni karakter spram sve samo ne bezopasne banalnosti kojom odiše svakodnevnica, onda karakter alternativnog pokreta otpora onim tokovima koje je Andrić programski prepoznao da ''ne služe čoveku i čovečnosti''", poručio je on. 



Andrićeva dela su prevedana na pedesetak jezika, nedavno je u dalekom Meksiku izašao prevod zaveštajnih "Znakova pored puta", a ime srpskog nobelovca poneće i Kulturni centar Srbije u Pekingu koji će, prema rečima Vukosavljevića, biti otvoren u februaru.