Организован поводом 125 година од рођења српског нобеловца, основни циљ скупа јесте да нова тумачења Андрићевог дела још једном истакну његове непролазне вредности и истовремено потврде Андрићеву трајност у српској књижевности и култури.
На отварању скупа говорили су председница Народне скупштине Маја Гојковић, министар културе и информисања Владан Вукосављевић, председник САНУ академик Владимир Костић и председник Одбора за научни скуп академик Миро Вуксановић, док је глумац Тихомир Станић говорио одломак из романа "На Дрини ћуприја".
Гојковић је рекла да је дубоко уверена да је управо Андрићев живот у временима историјских бура на нашим просторима, одредио његова књижевна дела и био огроман подстицај за стваралаштво које га је одредило као једног од највећих светских писаца 20. века.
"Управо је он, враћајући се у трагичну историју и вишевековно робовање под Османским царством, али и преплитањем искуства свога времена, с идејама и мислима света у којем је живео, причао најдубље и најсликовитије приче. Можда је у тим причањима, усменим и писменим, и садржана права историја човечанства, и можда би се из њих бар могао наслутити, ако не сазнати смисао те историје", нагласила је она.
Као страствен и проницљив посматрач људских судбина, чије око је било спремно да види све, Андрић је, како подсећа Гојковић, писао о Балкану и људима овог поднебља и додаје да "ако би неко желео суштински да схвати сву сложеност нашег просотра, најбоље би то могао упознајући ликове Андрићевих дела".
"У причама о њима сваки странац може да пронађе најдубље људске карактеристике, мане и врлине, које ми који овде живимо често не видимо тако јасно. Слободно могу рећи да нас је познавао боље од онога што и ми сами знамо о себи", оценила је председница Народне скупштине.
Министар Вукосављевић је нагласио да је Андрић "наша храна и наш живот", уверен да у овом тренутку на стотине људи у Србији чита његова дела.
"Можда је нетачно рећи да се опет враћамо Андрићу, јер од Андрића се нисмо ни удаљавали и време, као што то бива с књижевним класицима, само надодаје и потврђује смисао његових језички густо изатканих прозних и поетских страница", приметио је он.
Вукосављевић је подсетио да је Андрић писао о својој завичајној земљи и људима, о Београду у којем је зарана изабрао да живи, ликове је склапао ванредним проткивањем и домишљањем историјске и доживљене грађе, а писао је о тајни и драми званој: човек међу људима, на додељеном месту и времену".
"На сваком језику на који је преведен, Андрић је остао велики писац, а писао је на савршеном српском језику, којем је поставио модерне стандарде, вољно наслеђујући народне епске певаче и приповедаче, Вука и Његоша, Кочића и Матавуља и уградио се у достојно здање културе једног народа, који је своје наслеђе и своју државу мукотрпно стекао и нико му ништа није поклонио", истакао је министар.
Академик Вуксановић је у својој беседи "Андрићеви сусрети са речима" приметио да се Андрић "ничим није бавио као речима, ни о чем није ређе и мање размишљао, а ако му се то десило, одвођен је ''далеко, кроз неке мрачне шуме и жедне пустиње'', изгубљен ''у потери за смислом и пореклом речи'', одакле се редовно враћао ''изнурен, мутне главе и празних руку''".
"Најчешће у полууснулим часовима, ''у тренуцима спорог буђења'', речи су насељавале његову свест, отварале ''свој бал под маскама'' и своје игре ''лудог ђипања и бучне теревенке'', играле се с њим као он с њима, ''да се на крају не зна ни шта је шта ни ко је ко''. Устаје, пали светлост, тражи речи, оне се ''једна по једна, враћају у своја стара утврђена значења'', види их, осим понеку која ће ипак доћи, али ''то не значи да се првом приликом неће опет одметнути у неки ноћни карневал, као хајдук у планину''", рекао је Вуксановић.
Председник САНУ академик Костић подвукао је Андрићеву мисао да "приповедач и његово дело не служе ничем ако на један или други начин не служе човеку и човечности".
"Култура подразумева способност не само да одбацимо оно што није неопходно већ више од тога, да изаберемо оно што нам је неопходно, оно што нам је преко потребно. Данашњим састанком ми тај избор чинимо јавно и обзнањујемо га: Андрић нам је преко потребан. Ови избори, ма како изгледали узалудни у сумраку
Гутенбергове галаксије, још увек су ужасно важни", оценио је Костић.
Важност тог избора Костић је илустровао податком да када се претражујете "Гугл", морају се укуцати чак четири прва слова Шекспировог имена да би се назнака његовог имена појавила на седмом месту после, на пример, Шакире или песме "Shake it off" уз коју се у загради додаје "genious lyrics" (генијални стихови).
"Зато и овај састанак у САНУ има ако не илегални карактер спрам све само не безопасне баналности којом одише свакодневница, онда карактер алтернативног покрета отпора оним токовима које је Андрић програмски препознао да ''не служе човеку и човечности''", поручио је он.
Андрићева дела су преведана на педесетак језика, недавно је у далеком Мексику изашао превод завештајних "Знакова поред пута", а име српског нобеловца понеће и Културни центар Србије у Пекингу који ће, према речима Вукосављевића, бити отворен у фебруару.
