ČUVAJUĆI UMETNOST I MI POSTAJEMO TITANI Intervju: Maestro Aleksandar Marković, šef-dirigent Vojvođanskog simfonijskog orkestra

Na programu će biti Fantastična simfonija Hektora Berlioza, i Rapsodija na Paganinijevu temu Sergeja Rahmanjinova, a kao solista će nastupiti poznati ruski pijanista Andrej Gugnin. Večerašnji koncert istovremeno označava i povratak maestra Markovića na poziciju šefa-dirigenta VSO...

Funkciju šefa-dirigenta Vojvođanskog simfonijskog orkestra prvi put ste preuzeli u koncertnoj sezoni 2021/2022, tokom koje ste, kao umetnički rukovodilac, ostvarili niz zapaženih koncerata i interpretacija remek-dela klasičnog repertoara. Sada, kada ponovo stojite na čelu orkestra, koja je vaša vizija njegovog umetničkog razvoja?

– Rad sa orkestrom, u mom slučaju, podrazumeva redovno bavljenje i muzičkim materijalom i ljudima koji taj orkestar čine. Cilj mi je da kroz izazovne programe - da ne kažem programsku politiku - održim motivisanost muzičara da otkrivaju i nova i stara dela repertoara. Kroz redovan rad trudim se da ih usmerim tako da preciznim radom i konkretnim instrukcijama dolazimo do rezultata koji su istovremeno i kolektivno na visokom nivou, a publici pružaju vrhunski doživljaj, čime se podiže nivo kulturnih dešavanja u Novom Sadu.

Imam bogat repertoar, a tokom svoje karijere, koja traje već 25 godina - tačnije, u januaru će biti 26 - uradio sam mnogo i izgradio širok dijapazon dela iz kojih mogu da formiram programske koncepte i umetničke celine koje funkcionišu i tematski i estetski. Nastojim da orkestru uvek ponudim raznovrsnu paletu stilova i izraza, kao i da uvedem različite tehničke pristupe i interpretativne zahteve.

Trudim se da orkestar bude spreman - tehnički, ali i mentalno - za probni rad. Moj cilj je da svaka proba donese novi rezultat, novi domen izraza, da nikada ne postoji stagnacija u procesu. Svaka proba treba da bude korak napred, osvajanje nove teritorije, novo iskustvo, novi izraz. Kada se ta vrsta uzajamnog poverenja i saradnje sa orkestrom uspostavi, tada i muzičari i ja osećamo da se međusobno dopunjujemo - i tada nastaje pravi umetnički pomak.

Koncertna sezona VSO 2025/2026. osmišljena je pod motom ‘Titani – klasična snaga u savremenom izrazu’. Budući da je važno neprestano negovati vezu sa tradicijom, zbog čega ste se odlučili da upravo kroz ovu sezonu, s pogledom ka budućim programima, predstavite stvaralaštvo istorijski značajnih kompozitora kao – titana?

– Naslov „Titani“ u ovom slučaju ima dvostruko značenje. S jedne strane, reč je o Titanima - divovima, kompozitorima koji su nam ostavili u nasleđe svoja monumentalna dela. Na nama je da ih razumemo i da ih interpretiramo tako da njihov puni kvalitet prikažemo i dočaramo publici. Istovremeno, i mi smo Titani, jer ono najvrednije iz kulturnog nasleđa održavamo živim, aktuelnim i savremenim u današnjem vremenu. U predgovoru sam napravio paralelu sa mitološkim Atlasom - prvim Titanom koji, prema legendi, nosi svet na svojim plećima. On je često simbol onoga koji preuzima teret, baš kao što mi preuzimamo odgovornost da čuvamo tu umetničku baštinu i da je održavamo živom, kao ono što hrani ljudski duh.

Naš zadatak je da ljudima pružimo ono što će ih oplemeniti i nadahnuti - da, kada dođu na koncert, izađu sa osećajem da su ispunjeni nečim lepim. Ne samo radošću, već i setom, dubinom i unutrašnjom pokrenutošću. U današnjem vremenu, koje je ubrzano, rastrzano i puno ometanja, uloga umetnosti postaje još značajnija. Upravo zato i mi postajemo Titani - jer na sebi nosimo odgovornost da ono najvrednije u čoveku, ono što se izražava kroz umetnost, uvek ostane u pravim rukama i zauzme svoje mesto u svetu.

Duboka veza sa Nomusom

Dan nakon koncerta na Nomusu, isti program biće izveden i na Beogradskim muzičkim svečanostima, u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Kako vi posmatrate ova dva najveća festivala klasične muzike u Srbiji? 

– Zaista mi je veliko zadovoljstvo i čast što sam deo najvećeg festivala u Srbiji i što upravo mi imamo privilegiju da otvorimo jubilarni Nomus. Iskreno, više ni ne znam koji put zaredom otvaram ovaj festival - ali svaki put mi je to posebno drag trenutak. Mogu reći da je Nomus moj najdraži festival u Srbiji. Imam divna iskustva sa njim, jer sam uvek imao priliku da radim inspirativne programe i da u saradnji s organizatorima kreiramo nešto umetnički smelo i sadržajno. Radili smo projekte na manjim scenama, ali i zahtevne i izazovne koncerte koji su pomerali granice. Moja veza sa Nomusom je duboko emotivna, i uvek mi je veliko zadovoljstvo kada mu se ponovo vraćam. Ovog puta mi je posebna čast da nastupam sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, sa kojim smo već sarađivali pre dve godine i ostvarili izuzetan utisak. Imao sam prilike da nastupam na brojnim festivalima širom sveta - u Nemačkoj, Austriji i drugim zemljama - i mogu reći da festivali nose jednu posebnu energiju. Publika koja dolazi na njih drugačije doživljava muziku: tu je prisutna radoznalost, otvorenost, uzbuđenje zbog kontinuiteta događaja, bilo da traje nekoliko dana ili čitav mesec. Sezona ima svoj ritam, ali festival ima posebnu atmosferu - svečanu, sabranu i istovremeno uzbudljivu. Upravo zbog toga, Nomus za mene nije samo festival, već pravo muzičko iskustvo kojem se uvek radujem.

Pod vašom dirigentskom palicom Vojvođanski simfonijski orkestar svečano će otvoriti ovogodišnje izdanje Nomusa Fantastičnom simfonijom i Rapsodijom na Paganinijevu temu. Koja je bila vaša ideja u predstavljanju upravo ova dva dela Berlioza i Rahmanjinova publici i kakav doživljaj biste želeli da ova muzika ostavi na slušaoce?

– Ovo je jedan izuzetno atraktivan program, na koji sam veoma ponosan - povezan, snažan i zaokružen. U pitanju su dva izuzetno popularna, briljantna i vrhunski napisana dela, koja povezuje zajednička Dies irae sekvenca. Ta sekvenca, da tako kažemo, predstavlja zajedničku misao oba kompozitora - motiv koji se provlači kroz muziku i boji je svojim zlokobnim prizvukom. Međutim, svaki od njih to čini na drugačiji način. Kod Rahmanjinova se pojavljuje i nestaje poput citata, dok je stvarna tematska osovina u Paganinijevom kapriču i njegovoj prepoznatljivoj temi. Dakle, te dve teme - Dies irae i Paganinijev kapričo - dominiraju programom. Berlioz je, s druge strane, još ekspresivniji u svom pristupu: Dies irae u njegovoj Fantastičnoj simfoniji javlja se u „Noći veštica“, stvarajući moćnu, gotovo vizionarsku sliku. 

Po mom mišljenju, Rahmanjinovljeve Varijacije na temu Paganinija jedno su od najkvalitetnijih dela za klavir i orkestar uopšte, dok je Berliozova Fantastična simfonija njegovo najuspešnije i najpopularnije ostvarenje. Ovaj program nosi snažan naboj. Kada se ta dela iznesu sa punim razumevanjem i energijom, otvaraju čitav spektar virtuoza - kako za pijanistu, tako i za orkestar. Upravo to čini ovaj koncert posebnim. Posebno mi je drago što će se ova dela, prvi put, izvesti u Novom Sadu - i što upravo mi imamo čast da ih donesemo publici. Radujemo se tome iskreno. Tokom proba bio sam vrlo uporan i posvećen, a orkestar je sjajno reagovao na taj proces. Verujem da će rezultat biti jedan veliki, pravi muzički događaj.