DVA VEKA UMETNOSTI I DOBROČINSTVA! Izložba u Matici srpskoj otkriva retke portrete časnika i remek-dela koja čuvaju istoriju i tradiciju
U ovoj godini Matica srpska obeležava dva veka postojanja i u svetlu ovog izuzetnog jubileja Galerija Matice srpske je osetili potrebu i obavezu da celokupan program u 2026. usmeri ka temama koje se vezuju uz ovaj veliki jubilej.
Tako će 16. februara , na dan kada je 1826. u Pešti osnovano najstarije srpsko književno, kulturno i naučno društvo, tačno u podne biti otvorena izložba „Umetnička kolekcija Matice srpske”. Kroz ovu postavku, koja će obuhvatiti pre svega odabrane portrete časnika društva, odnosno predsednika, sekretara, značajnih ličnost i dobrotvora, a koji najvećim delom danas krase svečane prostore zdanja Matice srpske, ukazaće na neke od ključnih identitetskih fenomena same ustanove. Takođe, na izložbi će biti predstavljeni i radovi nastali tokom nekoliko projekata koje su realizovani tokom poslednjih decenija u cilju popunjavanja ove izbirke i uspostavljanja kreativnih odnosa sa savremenim umetničkom scenom kakvi su bili „Košnica” ili „Otisak za dva veka Letopisa”.
– Izložba je oblikovana kroz nekoliko celina, od Panteona Matice srpske, odnosno galerije reprezentativnih portreta Matičinih časnika, pa do prikazivanja enterijera, odnosno svojevrsnog prostora sećanja, ali i radnog ambijenta u kojem se ti portreti izlažu. U tom smislu smo, recimo, prikazali kabinet sekretara, iz kojeg smo za ovu priliku pozajmili nameštaj kao i slike koje pripadaju tom prostoru – najavila je na konferenciji za novinare autorka izložbe Stanislava Jovanović Mindić. – Posebno poglavlje postavke odnosi se na ono što čini prirodu Matičine zbirke, a to je činjenica da je veliki broj umetničkih dela pristigao putem poklona. Odlučili smo se da prikažemo nekoliko vrednih poklona ili porodičnih kolekcija koje su pristigle u Maticu, poput kolekcije Savete i Lazara Stojković ili porodice Samolovčev, kao i poslednji veliki poklon: u pitanju je testamentarno zaveštanje poznatog novosadskog slikara Milorada Miće Mihajlovića koji je Matici ostavio veliki broj umetničkih dela i mi smo sada izložili deo te bogate zbirke.
Kako je najavila upravnica GMS dr Tijana Palkovljević Bugarski, sledeća velika izložba, „Kalidoskop”, planirana je za april i u okviru nje će biti prezentovani odabrani radovi četiri umetnika koji su proteklih decenija poklonili svoja dela Galeriji Matice srpske: Milan Solarov, Ratko Kulić, Mladen Mlađa Marinkov i Dragomir Ugren. Ideja ove postavke je i da se ponovo skrene pažnja na stvaralaštvo jedne generacija umetnika koji su bili aktivni krajem 20. i početkom 21. veka i čija se dela mogu posmatrati kao svojevrstan kalidoskop vremena, ali i da se ukaže na to da tradicija darovanja i dobročinstva, koja je neizostavni deo Matice srpske, traje i danas.
Susret sa novinarima bio je prilika i za sumiranje minule godine, u kojoj je izložbe priređene u Galeriji Matice srpske posetilo više od 180.000 poklonika umetnosti. Kroz edukativne programe GMS prošlo je oko 2.800 dvojčica i dečaka, a permanentno raste interesovanje za rad galerije na društvenim mrežama - uz povećanje broja pratilaca na fejbuku i Instagramu, važan je i podatak da je zvanična stranica GMS zabeležila preko 360.000 poseta. Ipak, u Galeriji Matice srpske naročito su ponosni na specijalnu nagradu Evropske muzejske akademije kojom je vrednovan inovativni koncepta nove stalne postavke GMS
– Nakon toga imat ćemo jednu neobičnu kamernu izložbu: u pitanju je poklon-zbirka Mare Ognjanović, nešto s čim od početka godina uvećeli fond sa preko 60 predmeta. Biće to pričao jednoj ženi i o jednom vremenu, odnosno o građanskom Novom Sadu druge polovine 20. veka. Ovom izložbom ćemo obeležiti Međunarodni dan muzeja i Evropsku noć muzeja – najavila je dr Tijana Palkovljević Bugarski. – Izložbena delatnost biće nastavljena tokom leta otvaranjem velike izložbe „Umetnost u službi vere: sjaj i slava Karlovačke mitropolije”. Ona će biti multidisciplinarna i sagledati fenomen Karlovačke mitropolije iz različitih uglova i u širokom vremenskom rasponu. Unutar tog okvira mi ćemo, kroz umetnička dela sa prostora Karlovačke mitropolije, što pre svega znači iz muzeja Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, u Sentandreji, Zagrebu i Temišvaru, uz dela iz institucija iz naše zemlje, pokušati da pokažemo kako se Karlovačka mitropolija razvijala, šta su bile njene osobenosti i u kojoj meri je taj fenomen i danas prisutan u našim društvu
Konačno, u oktobu, za Dan galerije Matice srpske, biće priređena velika retrospektivna i monografska izložba Aksentija Marodića, jednog od prvih privilegovanih slikara Matice srpske i autora brojnih portreta Matičinih časnika. U pitanju je slikar koji je delovao pod uticijem italijanske umetnosti – zapravo tokom njegovih putovanja i boravka u Italiji opčinila ga je tamošnja renesansa i pod njenim uticajem oslikao je za manaljstirsku crkvu u Kovilju jedan od najvelepnijih naših ikonostasa. Konzervacija i restauracija ovog ikonostasa, koji je pre nekoliko godina rasformiran, zajednički je poduhvat GMS i Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i ovo remek-delo srpske crkvene umetnosti biće centralni deo Marodićeve izložbe, čime će se istovremeno ukazati i na važnost i vrednost konzervacije i resturacije i uopšte zaštite kulturnog nasleđa u cilju njegovog čuvanja za neka buduća vremena.
M. Stajić