ДВА ВЕКА УМЕТНОСТИ И ДОБРОЧИНСТВА! Изложба у Матици српској открива ретке портрете часника и ремек-дела која чувају историју и традицију
У овој години Матица српска обележава два века постојања и у светлу овог изузетног јубилеја Галерија Матице српске је осетили потребу и обавезу да целокупан програм у 2026. усмери ка темама које се везују уз овај велики јубилеј.
Тако ће 16. фебруара , на дан када је 1826. у Пешти основано најстарије српско књижевно, културно и научно друштво, тачно у подне бити отворена изложба „Уметничка колекција Матице српске”. Кроз ову поставку, која ће обухватити пре свега одабране портрете часника друштва, односно председника, секретара, значајних личност и добротвора, а који највећим делом данас красе свечане просторе здања Матице српске, указаће на неке од кључних идентитетских феномена саме установе. Такође, на изложби ће бити представљени и радови настали током неколико пројеката које су реализовани током последњих деценија у циљу попуњавања ове избирке и успостављања креативних односа са савременим уметничком сценом какви су били „Кошница” или „Отисак за два века Летописа”.
– Изложба је обликована кроз неколико целина, од Пантеона Матице српске, односно галерије репрезентативних портрета Матичиних часника, па до приказивања ентеријера, односно својеврсног простора сећања, али и радног амбијента у којем се ти портрети излажу. У том смислу смо, рецимо, приказали кабинет секретара, из којег смо за ову прилику позајмили намештај као и слике које припадају том простору – најавила је на конференцији за новинаре ауторка изложбе Станислава Јовановић Миндић. – Посебно поглавље поставке односи се на оно што чини природу Матичине збирке, а то је чињеница да је велики број уметничких дела пристигао путем поклона. Одлучили смо се да прикажемо неколико вредних поклона или породичних колекција које су пристигле у Матицу, попут колекције Савете и Лазара Стојковић или породице Самоловчев, као и последњи велики поклон: у питању је тестаментарно завештање познатог новосадског сликара Милорада Миће Михајловића који је Матици оставио велики број уметничких дела и ми смо сада изложили део те богате збирке.
Како је најавила управница ГМС др Тијана Палковљевић Бугарски, следећа велика изложба, „Калидоскоп”, планирана је за април и у оквиру ње ће бити презентовани одабрани радови четири уметника који су протеклих деценија поклонили своја дела Галерији Матице српске: Милан Соларов, Ратко Кулић, Младен Млађа Маринков и Драгомир Угрен. Идеја ове поставке је и да се поново скрене пажња на стваралаштво једне генерација уметника који су били активни крајем 20. и почетком 21. века и чија се дела могу посматрати као својеврстан калидоскоп времена, али и да се укаже на то да традиција даровања и доброчинства, која је неизоставни део Матице српске, траје и данас.
Сусрет са новинарима био је прилика и за сумирање минуле године, у којој је изложбе приређене у Галерији Матице српске посетило више од 180.000 поклоника уметности. Кроз едукативне програме ГМС прошло је око 2.800 двојчица и дечака, а перманентно расте интересовање за рад галерије на друштвеним мрежама - уз повећање броја пратилаца на фејбуку и Инстаграму, важан је и податак да је званична страница ГМС забележила преко 360.000 посета. Ипак, у Галерији Матице српске нарочито су поносни на специјалну награду Европске музејске академије којом је вреднован иновативни концепта нове сталне поставке ГМС
– Након тога имат ћемо једну необичну камерну изложбу: у питању је поклон-збирка Маре Огњановић, нешто с чим од почетка година увећели фонд са преко 60 предмета. Биће то причао једној жени и о једном времену, односно о грађанском Новом Саду друге половине 20. века. Овом изложбом ћемо обележити Међународни дан музеја и Европску ноћ музеја – најавила је др Тијана Палковљевић Бугарски. – Изложбена делатност биће настављена током лета отварањем велике изложбе „Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије”. Она ће бити мултидисциплинарна и сагледати феномен Карловачке митрополије из различитих углова и у широком временском распону. Унутар тог оквира ми ћемо, кроз уметничка дела са простора Карловачке митрополије, што пре свега значи из музеја Српске православне цркве у Београду, у Сентандреји, Загребу и Темишвару, уз дела из институција из наше земље, покушати да покажемо како се Карловачка митрополија развијала, шта су биле њене особености и у којој мери је тај феномен и данас присутан у нашим друштву
Коначно, у октобу, за Дан галерије Матице српске, биће приређена велика ретроспективна и монографска изложба Аксентија Мародића, једног од првих привилегованих сликара Матице српске и аутора бројних портрета Матичиних часника. У питању је сликар који је деловао под утицијем италијанске уметности – заправо током његових путовања и боравка у Италији опчинила га је тамошња ренесанса и под њеним утицајем осликао је за манаљстирску цркву у Ковиљу један од највелепнијих наших иконостаса. Конзервација и рестаурација овог иконостаса, који је пре неколико година расформиран, заједнички је подухват ГМС и Покрајинског завода за заштиту споменика културе, и ово ремек-дело српске црквене уметности биће централни део Мародићеве изложбе, чиме ће се истовремено указати и на важност и вредност конзервације и рестурације и уопште заштите културног наслеђа у циљу његовог чувања за нека будућа времена.
М. Стајић