IGOR TOHOLJ, SELEKTOR DVA PROGRAMA 33. FESTIVALA EVROPSKOG FILMA PALIĆ: Dokumentaristi osvešćeniji od političkih elita

Sa selektorom ova dva programa, Igorom Toholjem, razgovaramo o onome što nas čeka od 18. do 22. jula ove godine na 33. izdanju FEF Palić.

U uvodnoj reči za selekciju EcoDox ističete naziv filma i slogan „Moramo preživeti“, kao alarmantno upozorenje o klimatskim promenama. Da li su u tom smislu dokumentaristi osvešćeniji od političkih elita i „običnih građana“?

– Dokumentaristi su svakako osvešćeniji u smislu da je, savremenim žargonom rečeno, panic mode u ovom trenutku opstanka života na zemlji zamenio survival mode. U pomenutom filmu protagonisti pokušavaju da prevaziđu posledice klimatskih promena pronalazeći alternativna staništa ili načine života. Političke elite, čije rasuđivanje je najčešće zamagljeno drugim, ponekad nerazumljivim faktorima, ne mogu da procene urgentnost situacije i tu dolazi do diskrepance između naše percepcije stvarnosti i nečijeg tumačenja onoga što nam se dešava.

Ove godine novina u EcoDox selekciji su i kratki filmovi sa radionice Kino Eko. Možete li nam reći nešto više o ovom segmentu programa i samim radionicama?

– Kino Eko je radionica Akademskog filmskog centra DKSG koja je koncipirana kao mentorski rad u teorijskom i praktičnom aspektu. Nakon predavanja i projekcija, polaznici radionice, studenti na osnovnim i master studijama, odlaze na svojevrsnu filmsku koloniju gde u vremenski ograničenim uslovima snimaju kratke dokumentarce na ekološke teme. Neki od ovih filmova su direktno angažovani, a neki imaju oblik dokumentarnog eseja. U EcoDox selekciji ove godine izuzetak je film „Contingentia“, koji je snimljen u okviru jedne druge radionice u Krškom, u Sloveniji.

Koje biste filmove lično izdvojili iz EcoDoxselekcije, a koje iz selekcije novog evropskog dokumentarnog filma, kao možda vaše lične favorite, ili ostvarenja sa originalnim pristupom ili posebno važnom temom?

– Izdvojio bih filmove „Moramo preživeti“, „Contingentia“ i „Džejsonova kutija“ iz EcoDox selekcije, zbog aktuelnosti tema kojima se bave, stila i autorskog pristupa. U kategoriji Novi evropski dokumentarci, apostrofirao bih „Sunovrat“ i „Tiha poplava“. Oba filma su vrlo aktuelna, posredno se bave temama vezanim za ratove, koji još uvek traju, jedan na introspektivan, esejistički, a drugi na umetnički, vizuelno stilizovan način (najbolja kamera na prethodnom izdanju prestižnog festivala IDFA).

„Plastični bogovi i ogledalo” Branka Lazića na Paliću će imati svetsku premijeru

U filmu „Kako razgovarati s Lidijom?“ nagoveštena je i sve prisutnija tema veštačke inteligencije. Koliko se savremeni dokumentarni film već uhvatio ukoštac sa ovim fenomenom koji je aktuelan poslednjih par godina, a tek će biti u godinama koje nadolaze?

– Pored pomenutog filma „Kako razgovarati s Lidijom?”, mogao bih da izdvojim još nekoliko, najpre „Wider than the Sky“, koji sam imao prilike da gledam na prethodnom festivalu u Jihlavi. Ova tema je prisutna već neko vreme u svetskom dokumentarizmu. AI se posmatra kao fenomen, neminovnost, analizira se sa raznih aspekata. Koncepcija FEF Palić je takva da prikazuje samo evropske produkcije. A odabrao sam „Kako razgovarati sa Lidijom?“ zato što smatram da zahvaljujući satirično-humornim elementima omogućava gledaocu određeni nivo identifikacije sa protagonistima iz Moldavije, koji imaju bliski susret sa AI u liku robota – neposrednog šefa na radnom mestu u Nemačkoj.

Ratovi i razaranja širom planete, nažalost, uvek daju dovoljno materijala za dokumentaristiku. U tom smislu, šta Vam je bilo važno prilikom odabira filmova koji će adresirati situacije u Ukrajini, odnosno pojasu Gaze?

– Opredelio sam se za filmove koji ovu problematiku razmatraju iz ličnog ili drugačijeg, neočekivanog ugla, ne gubeći pri tome ništa od autentičnosti ili aktivističkog u pristupu, bilo da su autori i svedoci samih ratnih dešavanja ili samo njihovi tumači.

Kako stoji domaća i regionalna kinematografija u Vašim ovogodišnjim selekcijama i šta je odlikuje u odnosu na filmove iz drugih delova Evrope?

– „Plastični bogovi i ogledalo“ Branka Lazića na Paliću će imati svetsku premijeru. U pitanju je dokumentarac u kome je rediteljski postupak do sada neviđen u regionalnoj produkciji. Čitav film je smešten u vozačku kabinu i iz jedne naizgled fiksne vizure, u kojoj se nalazi retrovizor kao dominanta, svedoči o mnogim ključnim temama koje se tiču našeg bitisanja – od preispitivanja identiteta, pa do kolektivnih i individualnih strahova. U tom smislu možemo ga posmatrati i kao antropološki dokumentarni esej, baš kako i reditelj napominje: „Film koji u krupnom kadru istražuje širu sliku svijeta“.