U OVOJ KUĆI REČI SU RASLE U KNJIGE Otvara se izložba posvećena Izdavačkom preduzeću Matice srpske

Kako u uvodnom slovu kataloga podseća priređivač Jana Bogdanović, Izdavačko preduzeće Matice srpske nastalo je iz potrebe za daljim razvojem duge Matičine izdavačke tradicije. 

Tokom Drugog svetskog rata Matica nije objavljivala knjige i časopise, a nakon oslobođenja na prostoru Vojvodine odlukom novih vlasti izdavačkom preduzeću „Budućnost” pripao je rad na knjigama dečje književnosti, dok je Matica objavljivala naučnu literaturu i beletristiku. 

Kako u Novom Sadu nije bilo potrebe za dve izdavačke organizacije, u maju 1947. izvršena je fuzija ove dve kuće nakon koje je sav izdavački plan prešao na Maticu. I u otežanim posleratnim uslovima izdavačka delatnost postepeno se postepeno razvijala, te se stvorila potreba za ozbiljnijom organizacijom. 

Zbog toga će 1949. godine početi razgovori o formiranju izdavačkog preduzeća koje će funkcionisati nezavisno od Matice srpske. Uprkos podeljenim mišljenjima u samoj upravi društva, 1952. je konačno formirano Izvadačko preduzeće Matice srpske, a njegov prvi direktor bio je Boško Petrović.

Prva objavljena knjiga u Izdavačkom preduzeću je „Velika putovanja i geografska otkrića” Borivoja Maksimovića. U prvoj deceniji preduzeće je pokrenulo značajne edicije: „Mozaik”, „Danas”, „Savremenici”, „Naši pisci” itd. 

Najznačajnija edicija svakako je „Srpska književnost u sto knjiga” rađena u saradnji sa Srpskom književnom zadrugom. Ona je doživela dva izdanja, a razlika je postojala u izboru pisaca, ali i u tehničkoj opremi. Radilo se i na sabranim i odabranim delima, te su javnosti predstavljene priređene knjige Jovana Jovanovića Zmaja, Jakova Ignjatovića, Laze Kostića, Isidore Sekulić i drugih značajnih književnika. 

Izdavačko preduzeće Matice srpske biće na izložbi predstavljeno kroz izabrane biblioteke. Prva i poslednja celina predstavljaju početak i kraj ovog nekada značajnog izdavača, a celine između posvećene su odabranim bibliotekama: „Mozaik”, „Danas”, „Srpska književnost u sto knjiga”, dok je dečja književnost prikazana kroz edicije „Plavi zec” i „Ovejana zrnca”

Prevođena su dela Tomasa Mana, Perl Bak, Ernesta Hemingveja, Sigmunda Frojda... Izdavački plan bio je raznovrstan i čitaoci su imali prilike da čitaju kanonska dela, ali i aktuelnu poeziju i prozu koje su pažljivo birane. U okviru svoje izdavačke delatnosti preduzeće je obraćalo pažnju i na dečju književnost objavljivanu u edicijama „Plavi zec” i „Ovejana zrnca”. Distribucija knjiga bila je dobro organizovana, postojale su knjižare u gotovo svim većim gradovima, a veliki deo prodaje preuzeli su i trgovački putnici.

Nažalost, tokom 80-ih godina prošlog veka preduzeće sve teže ostvaruje profit, a deceniju kasnije, nakon raspada Jugoslavije, godišnji promet nije ulivao nadu u opstanak, naprotiv. Na pragu XXI veka preduzeće se nalazilo u veoma teškoj situaciji bez glavnog i tehničkog urednika, a knjige su u pojedinim godinama objavljivane isključivo uz pomoć donatorskih sredstava. Paralelno s tim, voženi su sporovi i sa radnicima i sa autorima, a plate zaposlenima nisu isplaćivane. Konačno, nemogućnost Izdavačkog preduzeća da se izvuče iz velikih dugova pod staklo je Maticu srpsku da 2006. godine podnese Trgovinskom sudu u Novom Sadu Predlog za pokretanje stečajnog postupka. 

Rešenje o okončanju tog postupka objavljeno je 26. oktobra 2007. u Službenom glasniku, čime je završena priča nekada jednog od najvećih izdavačkih preduzeća na području ne samo Vojvodine već cele bivše zajedničke države. Poslednja objavljena knjiga Izdavačkog preduzeća Matice srpske je „Andrićeve kule i gradovi” Miroslava Karaulca. Arhivska građa preduzeća danas se čuva u Rukopisnom odeljenju, a spomen-biblioteka nalazi se u prostorijama Izdavačkog centra Matice srpske.              

M. S.