У ОВОЈ КУЋИ РЕЧИ СУ РАСЛЕ У КЊИГЕ Отвара се изложба посвећена Издавачком предузећу Матице српске

Како у уводном слову каталога подсећа приређивач Јана Богдановић, Издавачко предузеће Матице српске настало је из потребе за даљим развојем дуге Матичине издавачке традиције. 

Током Другог светског рата Матица није објављивала књиге и часописе, а након ослобођења на простору Војводине одлуком нових власти издавачком предузећу „Будућност” припао је рад на књигама дечје књижевности, док је Матица објављивала научну литературу и белетристику. 

Како у Новом Саду није било потребе за две издавачке организације, у мају 1947. извршена је фузија ове две куће након које је сав издавачки план прешао на Матицу. И у отежаним послератним условима издавачка делатност постепено се постепено развијала, те се створила потреба за озбиљнијом организацијом. 

Због тога ће 1949. године почети разговори о формирању издавачког предузећа које ће функционисати независно од Матице српске. Упркос подељеним мишљењима у самој управи друштва, 1952. је коначно формирано Извадачко предузеће Матице српске, а његов први директор био је Бошко Петровић.

Прва објављена књига у Издавачком предузећу је „Велика путовања и географска открићa” Боривоја Максимовића. У првој деценији предузеће је покренуло значајне едиције: „Мозаик”, „Данас”, „Савременици”, „Наши писци” итд. 

Најзначајнија едиција свакако је „Српска књижевност у сто књига” рађена у сарадњи са Српском књижевном задругом. Она је доживела два издања, а разлика је постојала у избору писаца, али и у техничкој опреми. Радило се и на сабраним и одабраним делима, те су јавности представљене приређене књиге Јована Јовановића Змаја, Јакова Игњатовића, Лазе Костића, Исидоре Секулић и других значајних књижевника. 

Издавачко предузеће Матице српске биће на изложби представљено кроз изабране библиотеке. Прва и последња целина представљају почетак и крај овог некада значајног издавача, а целине између посвећене су одабраним библиотекама: „Мозаик”, „Данас”, „Српска књижевност у сто књига”, док је дечја књижевност приказана кроз едиције „Плави зец” и „Овејана зрнца”

Превођена су дела Томаса Мана, Перл Бак, Ернеста Хемингвеја, Сигмунда Фројда... Издавачки план био је разноврстан и читаоци су имали прилике да читају канонска дела, али и актуелну поезију и прозу које су пажљиво биране. У оквиру своје издавачке делатности предузеће је обраћало пажњу и на дечју књижевност објављивану у едицијама „Плави зец” и „Овејана зрнца”. Дистрибуција књига била је добро организована, постојале су књижаре у готово свим већим градовима, а велики део продаје преузели су и трговачки путници.

Нажалост, током 80-их година прошлог века предузеће све теже остварује профит, а деценију касније, након распада Југославије, годишњи промет није уливао наду у опстанак, напротив. На прагу XXI века предузеће се налазило у веома тешкој ситуацији без главног и техничког уредника, а књиге су у појединим годинама објављиване искључиво уз помоћ донаторских средстава. Паралелно с тим, вожени су спорови и са радницима и са ауторима, а плате запосленима нису исплаћиване. Коначно, немогућност Издавачког предузећа да се извуче из великих дугова под стакло је Матицу српску да 2006. године поднесе Трговинском суду у Новом Саду Предлог за покретање стечајног поступка. 

Решење о окончању тог поступка објављено је 26. октобра 2007. у Службеном гласнику, чиме је завршена прича некада једног од највећих издавачких предузећа на подручју не само Војводине већ целе бивше заједничке државе. Последња објављена књига Издавачког предузећа Матице српске је „Андрићеве куле и градови” Мирослава Караулца. Архивска грађа предузећа данас се чува у Рукописном одељењу, а спомен-библиотека налази се у просторијама Издавачког центра Матице српске.              

М. С.