RAD DUGOGODIŠNJE SARADNICE „DNEVNIKA” DEO „OTISKA UMETNIKA” U „CVIJETI ZUZORIĆ” Fotografija Sandre Iršević čuvar je sećanja i kulturnog nasleđa
U Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu u toku je velika međunarodna izložba „Otisak umetnika“, koja okuplja više od 200 autora iz Srbije i inostranstva i kroz tri programske celine nudi različita viđenja umetničkog traga, sećanja i stvaralačkog nasleđa.
Prva celina, „Sećanje na umetnika“, posvećena je Borislavu Nanoviću i Petru Pjeru Grujičiću, dok je u međunarodnoj žiriranoj selekciji predstavljena i Mina Nanović, ćerka Borislava Nanovića.
Drugu celinu čine „Umetnici po pozivu“, među kojima su Đorđe Aralica, Đorđe Arnaut, Branimir Karanović, Slavko Krunić, Marko Lađušić, Jasna Opavski, Jugoslav Vlahović, Željka Momirov, Lidija Jovanović, Vladimir Markoski, Uglješa Čolić, Milena Mitrović, Božo Terzić, Nemanja Mate Đorđević, Nemanja Pantelić, Duško Vukić, Jelena Dugaljić Milašinović, David i Anamarija Vartabedijan.
U ovoj celini predstavljen je i autorski tim Davor Ereš, Jelena Mitrović, Igor Pantić, Sonja Krstić, Ivana Najdanović i Petar Laušević, koji je publici ponudio projekat „Rasplitanje – Raspleteno: Interdisciplinarna praksa na delu“, realizovan u okviru 19. Međunarodne izložbe arhitekture Bijenala u Veneciji.
Treću i najbrojniju celinu čini međunarodna žirirana selekcija. Na konkurs su pristigle 354 prijave, a stručni žiri izabrao je 183 umetnika. O njihovim radovima odlučivali su Saša Janjić, Uglješa Čolić, Milena Mitrović, Igor Markišić i Ana Marinović. Time je izložba dobila i međunarodni karakter, jer je otvorila prostor autorima različitih generacija, umetničkih disciplina i sredina.
Među odabranim umetnicima je i dugogodišnja saradnica „Dnevnika” dr um. Sandra Iršević, koja je na izložbi predstavila rad „Otisak negativ“. Njeno učešće je deo žirirane selekcije, a sam rad tematski se snažno nadovezuje na ideju izložbe. „Otisak negativ“ predstavlja kulturno nasleđe koje je duboko ukorenjeno u njenom umetničkom radu.
Kod Sandre Iršević fotografija nije samo beleženje prizora. Ona je način da se sačuva trag vremena, ljudi i kulture. U njenom radu negativ dobija dodatno značenje: postaje zapis onoga što je ostalo iza jednog vremena i mogućnost da se taj trag ponovo sagleda kroz savremeni umetnički izraz. Kulturno nasleđe tako postaje deo živog umetničkog procesa, a ne samo dokument prošlosti. Upravo zbog toga tema „Otiska umetnika“ dobija širi smisao. Otisak nije samo ono što umetnik ostavlja svojim delom. To je i ono što kroz umetničko delo nastavlja da traje. Sećanja, kulturni tragovi, lična iskustva i istorija jednog prostora mogu da dobiju novi život kada postanu deo umetničkog rada.
Izložbu, koja je otvorena do 16. avgusta, organizovalo je Udruženje „Kreativna fabrika“, u okviru autorskog projekta Ane Marinović, master umetnosti primenjenih umetnosti, uz poslovno tehničku saradnju sa Udruženjem likovnih umetnika Srbije. Za „Kreativnu fabriku“ ovaj projekat predstavlja krunu petnaestogodišnjeg rada na domaćoj kulturnoj sceni.
M. S.
