РАД ДУГОГОДИШЊЕ САРАДНИЦЕ „ДНЕВНИКА” ДЕО „ОТИСКА УМЕТНИКА” У „ЦВИЈЕТИ ЗУЗОРИЋ” Фотографија Сандре Иршевић чувар је сећања и културног наслеђа
У Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану у току је велика међународна изложба „Отисак уметника“, која окупља више од 200 аутора из Србије и иностранства и кроз три програмске целине нуди различита виђења уметничког трага, сећања и стваралачког наслеђа.
Прва целина, „Сећање на уметника“, посвећена је Бориславу Нановићу и Петру Пјеру Грујичићу, док је у међународној жирираној селекцији представљена и Мина Нановић, ћерка Борислава Нановића.
Другу целину чине „Уметници по позиву“, међу којима су Ђорђе Аралица, Ђорђе Арнаут, Бранимир Карановић, Славко Крунић, Марко Лађушић, Јасна Опавски, Југослав Влаховић, Жељка Момиров, Лидија Јовановић, Владимир Маркоски, Угљеша Чолић, Милена Митровић, Божо Терзић, Немања Мате Ђорђевић, Немања Пантелић, Душко Вукић, Јелена Дугаљић Милашиновић, Давид и Анамарија Вартабедијан.
У овој целини представљен је и ауторски тим Давор Ереш, Јелена Митровић, Игор Пантић, Соња Крстић, Ивана Најдановић и Петар Лаушевић, који је публици понудио пројекат „Расплитање – Расплетено: Интердисциплинарна пракса на делу“, реализован у оквиру 19. Међународне изложбе архитектуре Бијенала у Венецији.
Трећу и најбројнију целину чини међународна жирирана селекција. На конкурс су пристигле 354 пријаве, а стручни жири изабрао је 183 уметника. О њиховим радовима одлучивали су Саша Јањић, Угљеша Чолић, Милена Митровић, Игор Маркишић и Ана Мариновић. Тиме је изложба добила и међународни карактер, јер је отворила простор ауторима различитих генерација, уметничких дисциплина и средина.
Међу одабраним уметницима је и дугогодишња сарадница „Дневника” др ум. Сандра Иршевић, која је на изложби представила рад „Отисак негатив“. Њено учешће је део жириране селекције, а сам рад тематски се снажно надовезује на идеју изложбе. „Отисак негатив“ представља културно наслеђе које је дубоко укорењено у њеном уметничком раду.
Код Сандре Иршевић фотографија није само бележење призора. Она је начин да се сачува траг времена, људи и културе. У њеном раду негатив добија додатно значење: постаје запис онога што је остало иза једног времена и могућност да се тај траг поново сагледа кроз савремени уметнички израз. Културно наслеђе тако постаје део живог уметничког процеса, а не само документ прошлости. Управо због тога тема „Отиска уметника“ добија шири смисао. Отисак није само оно што уметник оставља својим делом. То је и оно што кроз уметничко дело наставља да траје. Сећања, културни трагови, лична искуства и историја једног простора могу да добију нови живот када постану део уметничког рада.
Изложбу, која је отворена до 16. августа, организовало је Удружење „Креативна фабрика“, у оквиру ауторског пројекта Ане Мариновић, мастер уметности примењених уметности, уз пословно техничку сарадњу са Удружењем ликовних уметника Србије. За „Креативну фабрику“ овај пројекат представља круну петнаестогодишњег рада на домаћој културној сцени.
M. С.
