VODA ĆE PONOVO POTEĆI KROZ KLJUNOVE PTICA Završava se obnova čuvene palićke česme
Posle više od tri decenije od poslednje temeljne obnove, Spomen-česma na Paliću ponovo se sklapa pred očima posetilaca. Njeni delovi, mesecima pažljivo čišćeni i dopunjavani u ateljeu subotičke Umetničke radionice „Restauro”, vraćaju se na mesto između Velike terase, Muzičkog paviljona i obale jezera.
Iza tog, naizgled jednostavnog povratka kamenih blokova i bronzanih figura stoji složen postupak u kojem se, sloj po sloj, uklanjaju tragovi vremena, ali i posledice ranijih, često nestručnih popravki.
– Stručni radovi počeli su 14. aprila demontažom bazena, bronzanih figura i stubića. Tek kada smo česmu rastavili, mogli smo da vidimo u kakvom su stanju vodovodne instalacije i delovi koji su godinama bili skriveni – objašnjava restauratorka kamena i inženjerka zaštite spomenika Karolina Bijači, koja rukovodi radovima.
Iza stubića koji nose bronzane figure zatečene su dotrajale cevi, više puta krpljene i improvizovano popravljane. Problem nije bio samo u tome što je voda curila na mestima na kojima nije smela, već i u tome što je prodirala u konstrukciju, podsticala stvaranje kamenca i naslaga i postepeno slabila spojeve. Posle demontaže pokazalo se i da je temelj u lošijem stanju nego što se očekivalo, ali je, nakon pregleda statičara, procenjeno da ga nije potrebno ponovo izlivati, već su postojeće pukotine sanirane. Istovremeno se postavljaju nove bakarne cevi i precizno usmerava tok vode kako bi se ubuduće smanjilo taloženje naslaga.
Najzahtevniji deo posla odvijao se daleko od šetališta, u radionici. Svi demontirani elementi najpre su oprani vodom, a potom su sa njih uklonjene biološke naslage. Sledilo je postepeno istanjivanje debelih slojeva kamenca, nastalih na mestima preko kojih je voda decenijama tekla. Kako je česma izvedena od poroznog prirodnog kamena, agresivna sredstva nisu dolazila u obzir. Kombinovane su stoga hemijske i ručne metode, a završno čišćenje obavljeno je JOS tehnologijom i kontrolisanom primenom suvog abraziva.
– Kod spomenika kulture ne možete samo da „skinete” prljavštinu. Morate stalno da pratite kako kamen reaguje i da uklanjate naslage u više faza, bez narušavanja njegove površine. Tek kada je čišćenje završeno, mogli smo da pristupimo nadogradnji nedostajućih delova veštačkim kamenom i vraćanju elemenata na njihova mesta – kaže Karolina.
Radovi su sada ušli u najosetljiviju, gotovo vajarsku fazu. Obnavljaju se oštećena secesijska lica devojaka sa raspletenim uvojcima, floralni motivi i fini profili koji su vremenom izgubili jasnoću. „Plastične nadogradnje”, kako ih nazivaju restauratori, ne podrazumevaju upotrebu plastike, već modelovanje i rekonstrukciju trodimenzionalnih delova ukrasa. Pažljivo se vraćaju i oštećena slova natpisa, prema dokumentovanom izgledu i postojećem stanju. Na kraju će bronzane figure dobiti novu zaštitnu patinu, čime će im biti vraćena ujednačena boja i obezbeđena dodatna zaštita.
Upravo su bronzane figure jedan od najzanimljivijih slojeva istorije česme. Kada je podignuta 1912. godine, voda je u unutrašnji bazen tekla iz kamenih predstava soma, divlje patke i liske. Figure su bile deo centralnog monolita, oslonjene na polustubove sa floralnim kapitelima. Zbog prirode kamena i učestalih oštećenja, naročito na glavama ptica, one su više puta popravljane. Tokom temeljne restauracije 1995. godine Vera Gabrić Počuča rekonstruisala je nedostajuće delove prema izvornom obliku, a skulpture su zatim odlivene u bronzi u subotičkoj livnici „Antal”. Novi materijal omogućio je da kljunovi ptica budu otvoreni, kao na originalnim crtežima, i da voda ponovo protiče kroz njih.
Trajni podsetnik na razvojni put grada
Kako u svojoj studiji navodi istoričar Richárd Morvai Rácz, 24. juna 1912. godine Gradskom veću Subotice podnet je predlog da se, povodom svečanog otvaranja nove Gradske kuće, organizuje javna proslava koja bi prevazišla uobičajene okvire zvanične opštinske ceremonije. Zamisao gradskog rukovodstva bila je da se centralna svečanost proširi i na Palić, gde je planirano podizanje spomen-česme koja ne bi predstavljala tek dekorativni element novoizgrađenog kupališnog kompleksa, već i svojevrsni spomenik razvoju Subotice i njenoj transformaciji u moderan srednjoevropski grad.
„Osnovna ideja ovog projekta bila je da se na spomeniku, putem pažljivo odabranih tekstova, predstave najznačajniji momenti iz istorije Palića i Subotice, čime bi spomen-česma postala trajni podsetnik na razvojni put grada. Na taj način objedinjena su dva velika poduhvata gradske uprave – završetak izgradnje nove Gradske kuće i uspešna modernizacija Palića kao banjskog i turističkog centra”, navodi Richárd Morvai Rácz. Posebna pažnja stoga je i posvećena sadržaju natpisa. Gradske vlasti želele su da spomenik, osim umetničke i arhitektonske vrednosti, poseduje i snažnu kulturnu i istorijsku poruku. Zbog toga su za sastavljanje tekstova angažovana dvojica najuglednijih Subotičana toga vremena – književnik Dezső Kosztolányi i istoričar István Iványi. Njihovo učešće trebalo je da budućem spomeniku podari dodatni simbolički značaj, povezujući arhitekturu, književnost i lokalnu istoriju u jedinstvenu celinu. Kostolanji, međutim, nije prihvatio predlog da za ovu priliku napiše novu pesmu. Umesto toga, kako navodi Richárd Morvai Rácz, gradu je ustupio odlomak iz svoje čuvene zbirke A szegény kisgyermek panaszai (Jadikovanja siromašnog malog deteta). Ali ispostavilo se da je prvobitno odabrani tekst bio predugačak za predviđeni prostor na kamenoj ploči i nakon konsultacija sa izvođačima radova i gradskim glavnim inženjerom Julom Válijem, subotički gradonačelnik dr Karolj Biró doneo je odluku da se stihovi skrate. „Tako je konačna verzija natpisa svedena na 137 slova, pri čemu je zadržana osnovna poetska poruka, dok je sama ploča postavljena na stranu spomen-česme okrenutu prema Palićkom jezeru. Time je pesnički tekst dobio i simboličku prostornu dimenziju, budući da je pogled čitaoca bio usmeren upravo prema vodi, koja predstavlja centralni motiv Kostolanjijevih stihova”.
Spomen-česmu su projektovali Marcel Komor i Deže Jakab, arhitekti čija su dela dala najprepoznatljiviji pečat subotičkoj i palićkoj secesiji. Podignuta je u čast završetka izgradnje novih objekata na Paliću i Gradske kuće u Subotici, a ne kao spomenik samim arhitektama. U Istorijskom arhivu Subotice sačuvana su četiri idejna rešenja. Izvedeno je najskromnije, ali i ono koje se najuspešnije uklopilo u prostor šetališta. Grad je za česmu obezbedio 3.000 kruna, dok je subotička kamenorezačka radionica „Marvanjipar” radove izvela za 2.800 kruna.
Kompoziciju čine dva bazena trolisne osnove. Spoljašnji je prvobitno bio ispunjen cvećem, dok se voda slivala u viši, unutrašnji bazen. Između životinjskih figura nalaze se niše sa natpisima. U njima su se u početku nalazili stihovi Dežea Kostolanjija, a u međuratnom periodu zamenjeni su tekstom o istoriji Palića, ispisanim ćirilicom, latinicom i na mađarskom jeziku. Iznad niša isklesane su glave devojaka, a čitav monolit obavijen je stilizovanom secesijskom ornamentikom. Na vrhu je žardinjera, postavljena umesto prvobitno zamišljene skulpture dečaka sa štitom, koja nikada nije izvedena.
Ni mesto česme tokom proteklog veka nije bilo nepromenljivo. Šezdesetih godina preseljena je ispred Ženskog kupatila, dok je na njenu prvobitnu poziciju postavljena skulptura „Krila” Ane Bešlić. Zavod za zaštitu spomenika vratio ju je 1981. godine na staro mesto i tada obnovio vodovodnu instalaciju. Četrnaest godina kasnije usledila je restauracija tokom koje su kamene figure prevedene u bronzu. Sadašnji radovi, započeti pošto česma zbog dotrajalog vodovodnog sistema više nije mogla da bude puštena u rad, prva su sveobuhvatna intervencija posle 31 godine.
Prema planu restauratorskog tima, posao bi trebalo da bude završen do 13. avgusta, kada će bazen ponovo biti u funkciji. Za Karolinu Bijači, međutim, cilj nije samo da česma ponovo proradi i zablista na fotografijama posetilaca. Važnije je da se svaki obnovljeni deo vrati na mesto na način koji neće ugroziti originalni materijal i koji će omogućiti lakše održavanje u budućnosti.
Ispod kamenca, bioloških naslaga i tragova improvizovanih popravki pojavljuje se tako ne samo čistija površina, već i prvobitna zamisao Komora i Jakaba: spoj vode, kamena, bronze, biljnih motiva i ljudskih lica. Posle više od jednog veka, Spomen-česma ponovo se otkriva kao mala, ali izuzetno složena arhitektonsko-vajarska celina – jedan od onih detalja bez kojih se ne može zamisliti slika Palića.
Miroslav Stajić
