ВОДА ЋЕ ПОНОВО ПОТЕЋИ КРОЗ КЉУНОВЕ ПТИЦА Завршава се обнова чувене палићке чесме
После више од три деценије од последње темељне обнове, Спомен-чесма на Палићу поново се склапа пред очима посетилаца. Њени делови, месецима пажљиво чишћени и допуњавани у атељеу суботичке Уметничке радионице „Рестауро”, враћају се на место између Велике терасе, Музичког павиљона и обале језера.
Иза тог, наизглед једноставног повратка камених блокова и бронзаних фигура стоји сложен поступак у којем се, слој по слој, уклањају трагови времена, али и последице ранијих, често нестручних поправки.
– Стручни радови почели су 14. априла демонтажом базена, бронзаних фигура и стубића. Тек када смо чесму раставили, могли смо да видимо у каквом су стању водоводне инсталације и делови који су годинама били скривени – објашњава рестаураторка камена и инжењерка заштите споменика Каролина Бијачи, која руководи радовима.
Иза стубића који носе бронзане фигуре затечене су дотрајале цеви, више пута крпљене и импровизовано поправљане. Проблем није био само у томе што је вода цурила на местима на којима није смела, већ и у томе што је продирала у конструкцију, подстицала стварање каменца и наслага и постепено слабила спојеве. После демонтаже показало се и да је темељ у лошијем стању него што се очекивало, али је, након прегледа статичара, процењено да га није потребно поново изливати, већ су постојеће пукотине саниране. Истовремено се постављају нове бакарне цеви и прецизно усмерава ток воде како би се убудуће смањило таложење наслага.
Најзахтевнији део посла одвијао се далеко од шеталишта, у радионици. Сви демонтирани елементи најпре су опрани водом, а потом су са њих уклоњене биолошке наслаге. Следило је постепено истањивање дебелих слојева каменца, насталих на местима преко којих је вода деценијама текла. Како је чесма изведена од порозног природног камена, агресивна средства нису долазила у обзир. Комбиноване су стога хемијске и ручне методе, а завршно чишћење обављено је ЈОС технологијом и контролисаном применом сувог абразива.
– Код споменика културе не можете само да „скинете” прљавштину. Морате стално да пратите како камен реагује и да уклањате наслаге у више фаза, без нарушавања његове површине. Тек када је чишћење завршено, могли смо да приступимо надоградњи недостајућих делова вештачким каменом и враћању елемената на њихова места – каже Каролина.
Радови су сада ушли у најосетљивију, готово вајарску фазу. Обнављају се оштећена сецесијска лица девојака са расплетеним увојцима, флорални мотиви и фини профили који су временом изгубили јасноћу. „Пластичне надоградње”, како их називају рестауратори, не подразумевају употребу пластике, већ моделовање и реконструкцију тродимензионалних делова украса. Пажљиво се враћају и оштећена слова натписа, према документованом изгледу и постојећем стању. На крају ће бронзане фигуре добити нову заштитну патину, чиме ће им бити враћена уједначена боја и обезбеђена додатна заштита.
Управо су бронзане фигуре један од најзанимљивијих слојева историје чесме. Када је подигнута 1912. године, вода је у унутрашњи базен текла из камених представа сома, дивље патке и лиске. Фигуре су биле део централног монолита, ослоњене на полустубове са флоралним капителима. Због природе камена и учесталих оштећења, нарочито на главама птица, оне су више пута поправљане. Током темељне рестаурације 1995. године Вера Габрић Почуча реконструисала је недостајуће делове према изворном облику, а скулптуре су затим одливене у бронзи у суботичкој ливници „Антал”. Нови материјал омогућио је да кљунови птица буду отворени, као на оригиналним цртежима, и да вода поново протиче кроз њих.
Трајни подсетник на развојни пут града
Како у својој студији наводи историчар Richárd Morvai Rácz, 24. јуна 1912. године Градском већу Суботице поднет је предлог да се, поводом свечаног отварања нове Градске куће, организује јавна прослава која би превазишла уобичајене оквире званичне општинске церемоније. Замисао градског руководства била је да се централна свечаност прошири и на Палић, где је планирано подизање спомен-чесме која не би представљала тек декоративни елемент новоизграђеног купалишног комплекса, већ и својеврсни споменик развоју Суботице и њеној трансформацији у модеран средњоевропски град.
„Основна идеја овог пројекта била је да се на споменику, путем пажљиво одабраних текстова, представе најзначајнији моменти из историје Палића и Суботице, чиме би спомен-чесма постала трајни подсетник на развојни пут града. На тај начин обједињена су два велика подухвата градске управе – завршетак изградње нове Градске куће и успешна модернизација Палића као бањског и туристичког центра”, наводи Richárd Morvai Rácz. Посебна пажња стога је и посвећена садржају натписа. Градске власти желеле су да споменик, осим уметничке и архитектонске вредности, поседује и снажну културну и историјску поруку. Због тога су за састављање текстова ангажована двојица најугледнијих Суботичана тога времена – књижевник Dezső Kosztolányi и историчар István Iványi. Њихово учешће требало је да будућем споменику подари додатни симболички значај, повезујући архитектуру, књижевност и локалну историју у јединствену целину. Костолањи, међутим, није прихватио предлог да за ову прилику напише нову песму. Уместо тога, како наводи Richárd Morvai Rácz, граду је уступио одломак из своје чувене збирке A szegény kisgyermek panaszai (Јадиковања сиромашног малог детета). Али испоставило се да је првобитно одабрани текст био предугачак за предвиђени простор на каменој плочи и након консултација са извођачима радова и градским главним инжењером Julom Válijem, суботички градоначелник dr Karolj Biró донео је одлуку да се стихови скрате. „Тако је коначна верзија натписа сведена на 137 слова, при чему је задржана основна поетска порука, док је сама плоча постављена на страну спомен-чесме окренуту према Палићком језеру. Тиме је песнички текст добио и симболичку просторну димензију, будући да је поглед читаоца био усмерен управо према води, која представља централни мотив Костолањијевих стихова”.
Спомен-чесму су пројектовали Марцел Комор и Деже Јакаб, архитекти чија су дела дала најпрепознатљивији печат суботичкој и палићкој сецесији. Подигнута је у част завршетка изградње нових објеката на Палићу и Градске куће у Суботици, а не као споменик самим архитектама. У Историјском архиву Суботице сачувана су четири идејна решења. Изведено је најскромније, али и оно које се најуспешније уклопило у простор шеталишта. Град је за чесму обезбедио 3.000 круна, док је суботичка каменорезачка радионица „Марвањипар” радове извела за 2.800 круна.
Композицију чине два базена тролисне основе. Спољашњи је првобитно био испуњен цвећем, док се вода сливала у виши, унутрашњи базен. Између животињских фигура налазе се нише са натписима. У њима су се у почетку налазили стихови Дежеа Костолањија, а у међуратном периоду замењени су текстом о историји Палића, исписаним ћирилицом, латиницом и на мађарском језику. Изнад ниша исклесане су главе девојака, а читав монолит обавијен је стилизованом сецесијском орнаментиком. На врху је жардињера, постављена уместо првобитно замишљене скулптуре дечака са штитом, која никада није изведена.
Ни место чесме током протеклог века није било непроменљиво. Шездесетих година пресељена је испред Женског купатила, док је на њену првобитну позицију постављена скулптура „Крила” Ане Бешлић. Завод за заштиту споменика вратио ју је 1981. године на старо место и тада обновио водоводну инсталацију. Четрнаест година касније уследила је рестаурација током које су камене фигуре преведене у бронзу. Садашњи радови, започети пошто чесма због дотрајалог водоводног система више није могла да буде пуштена у рад, прва су свеобухватна интервенција после 31 године.
Према плану рестаураторског тима, посао би требало да буде завршен до 13. августа, када ће базен поново бити у функцији. За Каролину Бијачи, међутим, циљ није само да чесма поново проради и заблиста на фотографијама посетилаца. Важније је да се сваки обновљени део врати на место на начин који неће угрозити оригинални материјал и који ће омогућити лакше одржавање у будућности.
Испод каменца, биолошких наслага и трагова импровизованих поправки појављује се тако не само чистија површина, већ и првобитна замисао Комора и Јакаба: спој воде, камена, бронзе, биљних мотива и људских лица. После више од једног века, Спомен-чесма поново се открива као мала, али изузетно сложена архитектонско-вајарска целина – један од оних детаља без којих се не може замислити слика Палића.
Мирослав Стајић
