AJMO SAD UNAZAD „Tri sestre” u novom ruhu, u Novosadskom pozorištu

Čuveni dramski komad A. P. Čehova za scenu je prilagodio i režirao gost iz Rumunije, Botond Nađ. Mašu će igrati Judit Laslo, Olgu Livia Banka, a najmlađu od junakinja, Irinu, Terezia Figura. 

Iako pripada relativno mlađoj generaciji pozorišnih reditelja (1993. godište), Nađ je već veoma zapažen na međunarodnoj sceni, kao jedan od istaknutih pripadnika novog rumunskog talasa, visoko cenjenog po svojoj sirovoj tehno-poetici. To znači da u predstavama pokušava da oživi duh našeg vremena, najčešće upotrebom žive muzike i živih video materijala, dok najčešće režira gotovo uvek klasična dela, kao što je sada slučaj sa Čehovom.

- Oni koji ne poznaju ovo delo, neće ni primetiti šta se dešava, dok će oni kojima je dobro poznato, biti u čudu - našalio se malo da će da pokvari iznenađenje publici Botond Nađ, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, jer vreme u predstavi ide obrnuto od vremena u komadu. - Mozak nije u stanju da u potpunosti odvoji prošlost od sadašnjosti, a budućnost samo može da zamišlja, što kao fantazija isto ponekad ne može da odvoji od realnosti. Zato vreme ide unazad. Izuzetno su mi važne tišine kod Čehova. Bitan mi je i motiv nostalgije za koju smatram da je veoma opasna, jer romantizuje prošlost. U Rumuniji bi sada svi da se vrate u komunizam. 

Reditelj je najavio još neke izmene u odnosu na original. To da je Andrej filmski reditelj umesto violinista, a Tuzenbah želi da postane spasilac na plaži. U podeli je vidljivo da nema nekih od ponekad ključnih likova za pojedine teme komada. Na primer, nema ostarele sluškinje Anfise, preko koje se često lome koplja...

Nađ je otkrio da već dugo razmišlja o „Tri sestre”, odnosno o tome kuda vodi naš život u ovome i ovakvome svetu. Nakon što je inicijalno razgovarao sa tri glumice koje će igrati Čehovljeve tri sestre, dugo je šetao uz Dunav i „prepisivao” tekst, činio ga razumljivijim za svakoga danas. 

- Nema ovde prevelike priče, kao kod Šekspira. Ovde je reč o ljudima koji ne mogu da nađu sebe. Kako smo se udubljivali u proces rada, sve se više toga pojavljivalo. Pet predstava smo mogli da napravimo, ali smo se zaustavili na želji da se bude negde drugde. Na fear of missing out - objasnio je reditelj kako je u težnji „za Moskvu” prepoznao današnji psihološki sindrom izazvan gledanjem fotografija na društvenim mrežama. - Ne živimo više u senci cara, nego algoritma. Filozofiramo na društvenim mrežama, a ne u salonima. Nije me zanimao ruski duh, nego političnost Čehova kao pisca. Banalnost ozbiljnog, apatija bogatih, emotivna zatvorenost...

Livia Banka je navela da se kao jedna od Čehovljevih sestara u predstavi oseća kao i svaka druga osoba koja okreće glavu od bolne sadašnjosti nekud drugde. Judit Laslo je bilo najvažnije da je sa rediteljem pronašla više slojeva svog lika, tako da Maša nije više samo tužna i besna, nego zna da bude i srećna, zaljubljena. 

- Otkriću vam malu tajnu - podelila je Terezia Figura, koja igra Irinu. - Judit je rekla kad bi sve naše ideje bile novčanice od 20 ili 100 dinara koje bismo stavljali u kasicu, sada bi bile bogate. Imale smo silnu inspiraciju i nije ovo možda baš očekivana Čehovljeva komedija, ali suština je tu. Sve je teklo lagano, rečenice su napisane tako kao da svako može da ih izgovori. Upravo ta ljudskost je esencija. Ta lakoća je najvažnija, jer je izuzetno teško živeti te likove na sceni. 

Gostujući glumac Gabor Mesaroš iz Subotice koji se posle 17 godina i studija u Novom Sadu ponovo našao na sceni Novosadskog pozorišta, prvi put igra Čehova i prvi put Andreja:

- Drago mi je da je reditelj izvukao savremene elemente u prvi plan, a da smo ipak ostali kod Čehova. Botond ima izuzetnu rediteljsku viziju. Baš je uzbudljivo!