АЈМО САД УНАЗАД „Три сестре” у новом руху, у Новосадском позоришту

Чувени драмски комад А. П. Чехова за сцену је прилагодио и режирао гост из Румуније, Ботонд Нађ. Машу ће играти Јудит Ласло, Олгу Ливиа Банка, а најмлађу од јунакиња, Ирину, Терезиа Фигура. 

Иако припада релативно млађој генерацији позоришних редитеља (1993. годиште), Нађ је већ веома запажен на међународној сцени, као један од истакнутих припадника новог румунског таласа, високо цењеног по својој сировој техно-поетици. То значи да у представама покушава да оживи дух нашег времена, најчешће употребом живе музике и живих видео материјала, док најчешће режира готово увек класична дела, као што је сада случај са Чеховом.

- Они који не познају ово дело, неће ни приметити шта се дешава, док ће они којима је добро познато, бити у чуду - нашалио се мало да ће да поквари изненађење публици Ботонд Нађ, на јучерашњој конференцији за новинаре, јер време у представи иде обрнуто од времена у комаду. - Мозак није у стању да у потпуности одвоји прошлост од садашњости, а будућност само може да замишља, што као фантазија исто понекад не може да одвоји од реалности. Зато време иде уназад. Изузетно су ми важне тишине код Чехова. Битан ми је и мотив носталгије за коју сматрам да је веома опасна, јер романтизује прошлост. У Румунији би сада сви да се врате у комунизам. 

Редитељ је најавио још неке измене у односу на оригинал. То да је Андреј филмски редитељ уместо виолиниста, а Тузенбах жели да постане спасилац на плажи. У подели је видљиво да нема неких од понекад кључних ликова за поједине теме комада. На пример, нема остареле слушкиње Анфисе, преко које се често ломе копља...

Нађ је открио да већ дуго размишља о „Три сестре”, односно о томе куда води наш живот у овоме и оваквоме свету. Након што је иницијално разговарао са три глумице које ће играти Чеховљеве три сестре, дуго је шетао уз Дунав и „преписивао” текст, чинио га разумљивијим за свакога данас. 

- Нема овде превелике приче, као код Шекспира. Овде је реч о људима који не могу да нађу себе. Како смо се удубљивали у процес рада, све се више тога појављивало. Пет представа смо могли да направимо, али смо се зауставили на жељи да се буде негде другде. На fear of missing out - објаснио је редитељ како је у тежњи „за Москву” препознао данашњи психолошки синдром изазван гледањем фотографија на друштвеним мрежама. - Не живимо више у сенци цара, него алгоритма. Филозофирамо на друштвеним мрежама, а не у салонима. Није ме занимао руски дух, него политичност Чехова као писца. Баналност озбиљног, апатија богатих, емотивна затвореност...

Ливиа Банка је навела да се као једна од Чеховљевих сестара у представи осећа као и свака друга особа која окреће главу од болне садашњости некуд другде. Јудит Ласло је било најважније да је са редитељем пронашла више слојева свог лика, тако да Маша није више само тужна и бесна, него зна да буде и срећна, заљубљена. 

- Открићу вам малу тајну - поделила је Терезиа Фигура, која игра Ирину. - Јудит је рекла кад би све наше идеје биле новчанице од 20 или 100 динара које бисмо стављали у касицу, сада би биле богате. Имале смо силну инспирацију и није ово можда баш очекивана Чеховљева комедија, али суштина је ту. Све је текло лагано, реченице су написане тако као да свако може да их изговори. Управо та људскост је есенција. Та лакоћа је најважнија, јер је изузетно тешко живети те ликове на сцени. 

Гостујући глумац Габор Месарош из Суботице који се после 17 година и студија у Новом Саду поново нашао на сцени Новосадског позоришта, први пут игра Чехова и први пут Андреја:

- Драго ми је да је редитељ извукао савремене елементе у први план, а да смо ипак остали код Чехова. Ботонд има изузетну редитељску визију. Баш је узбудљиво!