DEČJA OPERA „JEŽEVA KUĆICA” PREMIJERNO U SNP-u Najmlađi pevaju, glume i igraju

Libreto je nastao prema poemi Branka Ćopića, a operu su komponovale Isidora Nedović i Verica Pejić, dirigentkinja Dečjeg operskog studija. Orkestraciju potpisuje dirigent Aleksandar Kojić, rediteljka je Milica Stojanov, a koreografkinja i pedagog za scenski pokret je Verica Kozarev Klarić.

Za razliku od ostalih operskih naslova namenjenih deci, a koje odrasli izvode, u ovoj operi najmlađi sve sami izvode: pevaju, glume, igraju i plešu.

Opera „Ježeva kućica“ nastala je tačno pre 20 godina, napomenula je juče na konferenciji iza novinare Verica Pejić, dodajući da su Isidora Nedović i ona poželele da stvore poseban dečji hor, u kojem deca ne bi imala samo ulogu da stoje i pevaju, već da, uz pevačke, dobiju i određene scenske zadatke, koji bi im pomogli da to što pevaju i dožive na pravi način.

Tako je nastala ova opera, koja je tada izvedena uz klavirsku pratnju, a sada će uz snimljenu orkestarsku muziku.

– Postoji velika razlika između onog što smo radili pre dvadeset godina i ovog sada, najpre zato što su deca sada mnogo vokalno spremnija i već iza sebe imaju brojna scenska iskustva, u operama, baletskim i dramskim predstavama. Ali prvenstvena razlika je to što ovog puta imamo divnu, čarobnu, bogatu bajkovitu orkestraciju, koja na pravi način dočarava taj čudesan ćopićevski svet. Najveća razlika nije ni dvadesetak minuta baletskih scena, koje su dopisane, ni to što deca sada pevaju višeglasno, već to što donosi razliku, i magiju na sceni, uz decu, jeste zvuk orkestra – ističe Verica Pejić.

Ono što je bilo teško jeste najpre stvoriti uslove da u jednom nacionalnom teatru deca imaju svoju celovečernju predstavu, i to je, po rečima Verice Pejić, koja vodi ovaj najmlađi operski studio sa više od osamdeset članova, od pet do 14 godina, najveći uspeh koji su do sada ostvarili. 

Za tri godine postojanja, članovi Dečjeg operskog studija nastupali su u svim produkcijama SNP-a, koje uključuju dečji hor, ali i u dramskim i baletskim predstavama, koje takođe uključuju decu kao soliste ili članove operskog ansambla.

– Beskrajno sam se zabavljao dok sam radio „Ježevu kućicu“, prvenstveno zato što je muzika divna i što sam znao kako će ova naša deca to izvesti. Imajući to negde u glavi, bukvalno sam muziku, koja je već postojala na papiru, „obukao“ u jedno orkestarsko ruho, jedno novo odelo, kako bi to sve zazvučalo drugačije i možda efektnije – navodi maestro Aleksandar Kojić.

On je ukazao na potencijal ovakvog projekta, odnosno predstavu u kojoj deca izvode sve, jer onda mi imamo čemu da se nadamo kroz koju godinu, uz ovakvo negovanje scenskog izvođenja, pevanja, plesa i glume, u ozbiljnoj predstavi, kakva je ova, na sceni najstarijeg teatra u regionu.

– Gledajući ovu decu kako probaju iz dana u dan, vidim da su već dobrano zaglibili u ovaj pozorišni svet, i veoma mi je drago zbog toga – ističe Kojić. 

U ovoj operi, kao i u svakoj, ples i koreografija nisu samo ukras, već predstavljaju aktivan deo priče, podseća Verica Kozarev Klarić i pominje da su pokret i ples sredstvo za komunikaciju, a deca instinktivno komuniciraju pokretom od najranijeg uzrasta, tako da je taj pokret njima poprilično prirodan, i zato i nije bilo teško oslikati pokretom ovu priču.

– Pokret oslikava naše likove. Pre svega, likovi u našoj predstavi su životinje. Imamo ježa koji hoda ponosno, dostojanstveno, koji je hrabar. Imamo lukavu liju koja je gipka, stalno na oprezu. Imamo vuka koji je bahat, i imamo jedan prateći ansambl, to je cela čudna šuma, to su i drveće, i vetar, i druge životinje, ptice, bubice. Ta šuma nosi raspoloženje cele ove naše priče – objašnjava Verica Kozarev Klarić.

Konferenciji su prisustvovale i Valentina Keleman u ulozi Lisice, i Katarina Krčmar u ulozi Ježa, koje su precizno opisale svoje likove i zadatke koje je trebalo da ispune. Uz zaista brojne ostale učesnike, u glavnim ulogama su još i Budimir Malešev (Vuk), Valjerij Kulaev (Medved), Elena Gavrilović (Divlja svinja) i Sofija Lajko (Poštar Zec).