ДЕЧЈА ОПЕРА „ЈЕЖЕВА КУЋИЦА” ПРЕМИЈЕРНО У СНП-у Најмлађи певају, глуме и играју

Либрето је настао према поеми Бранка Ћопића, а оперу су компоновале Исидора Недовић и Верица Пејић, диригенткиња Дечјег оперског студија. Оркестрацију потписује диригент Александар Којић, редитељка је Милица Стојанов, а кореографкиња и педагог за сценски покрет је Верица Козарев Кларић.

За разлику од осталих оперских наслова намењених деци, а које одрасли изводе, у овој опери најмлађи све сами изводе: певају, глуме, играју и плешу.

Опера „Јежева кућица“ настала је тачно пре 20 година, напоменула је јуче на конференцији иза новинаре Верица Пејић, додајући да су Исидора Недовић и она пожелеле да створе посебан дечји хор, у којем деца не би имала само улогу да стоје и певају, већ да, уз певачке, добију и одређене сценске задатке, који би им помогли да то што певају и доживе на прави начин.

Тако је настала ова опера, која је тада изведена уз клавирску пратњу, а сада ће уз снимљену оркестарску музику.

– Постоји велика разлика између оног што смо радили пре двадесет година и овог сада, најпре зато што су деца сада много вокално спремнија и већ иза себе имају бројна сценска искуства, у операма, балетским и драмским представама. Али првенствена разлика је то што овог пута имамо дивну, чаробну, богату бајковиту оркестрацију, која на прави начин дочарава тај чудесан ћопићевски свет. Највећа разлика није ни двадесетак минута балетских сцена, које су дописане, ни то што деца сада певају вишегласно, већ то што доноси разлику, и магију на сцени, уз децу, јесте звук оркестра – истиче Верица Пејић.

Оно што је било тешко јесте најпре створити услове да у једном националном театру деца имају своју целовечерњу представу, и то је, по речима Верице Пејић, која води овај најмлађи оперски студио са више од осамдесет чланова, од пет до 14 година, највећи успех који су до сада остварили. 

За три године постојања, чланови Дечјег оперског студија наступали су у свим продукцијама СНП-а, које укључују дечји хор, али и у драмским и балетским представама, које такође укључују децу као солисте или чланове оперског ансамбла.

– Бескрајно сам се забављао док сам радио „Јежеву кућицу“, првенствено зато што је музика дивна и што сам знао како ће ова наша деца то извести. Имајући то негде у глави, буквално сам музику, која је већ постојала на папиру, „обукао“ у једно оркестарско рухо, једно ново одело, како би то све зазвучало другачије и можда ефектније – наводи маестро Александар Којић.

Он је указао на потенцијал оваквог пројекта, односно представу у којој деца изводе све, јер онда ми имамо чему да се надамо кроз коју годину, уз овакво неговање сценског извођења, певања, плеса и глуме, у озбиљној представи, каква је ова, на сцени најстаријег театра у региону.

– Гледајући ову децу како пробају из дана у дан, видим да су већ добрано заглибили у овај позоришни свет, и веома ми је драго због тога – истиче Којић. 

У овој опери, као и у свакој, плес и кореографија нису само украс, већ представљају активан део приче, подсећа Верица Козарев Кларић и помиње да су покрет и плес средство за комуникацију, а деца инстинктивно комуницирају покретом од најранијег узраста, тако да је тај покрет њима поприлично природан, и зато и није било тешко осликати покретом ову причу.

– Покрет осликава наше ликове. Пре свега, ликови у нашој представи су животиње. Имамо јежа који хода поносно, достојанствено, који је храбар. Имамо лукаву лију која је гипка, стално на опрезу. Имамо вука који је бахат, и имамо један пратећи ансамбл, то је цела чудна шума, то су и дрвеће, и ветар, и друге животиње, птице, бубице. Та шума носи расположење целе ове наше приче – објашњава Верица Козарев Кларић.

Конференцији су присуствовале и Валентина Келеман у улози Лисице, и Катарина Крчмар у улози Јежа, које су прецизно описале своје ликове и задатке које је требало да испуне. Уз заиста бројне остале учеснике, у главним улогама су још и Будимир Малешев (Вук), Ваљериј Кулаев (Медвед), Елена Гавриловић (Дивља свиња) и Софија Лајко (Поштар Зец).