INTERVJU: Lepa Milošević, KUSTOSKINJA IZLOŽBE „Fantom slobode“ Marinkovića ne interesuju mejnstrim tokovi

– Nije bilo lako napraviti izbor dela za izložbu Fantom slobode – o predstojećoj izložbi govori kustoskinja Lepa Milošević. – Iako sam bila upoznata sa radom Jovana Marinkovića i ranije, tačnije 2022. godine u toku realizacije izložbe Trećeg trijenala Muzeja naivne i marginalne umetnosti, ponovni susret sa Jovanovim delima doneo mi je novo iskustvo. Prilikom posete umetniku radi odabira radova za izložbu, umnogome je doprineo i sam razgovor sa Jovanom. Svaku njegovu sliku bi pratila priča o motivu odnosno inspiraciji kojom se rukovodio u toku procesa stvaranja umetničkog dela. Pri tome, u fokusu nije bila samo jedna autorova stvaralačka etapa, već čitav jedan vremenski opus od 25 godina 

Na koji način se u stvaralaštvu Jovana Marinkovića odražava negacija klasičnog viđenja estetike likovnog dela, kao jedna od bitnih odlika njegovog rada? 

– Klasična estetika likovnog dela se tradicionalno uči u umetničkim školama i prepoznaje se u tipičnom sadržaju slike, kao što je perspektiva, postavljanje figura u prostoru, način bojenja površina, korišćenja svetlosti, senke i drugo. Jovan Marinković se odriče upravo ovih naučenih principa i formira svoj likovni izraz gde dominiraju vidljivi elementi metafizičkog, fantastičnog i nadrealističkog. Jovanove slike imaju prepoznatljivu ikonografiju a to je motiv usamljenih antropomorfnih figura nalik lutkama, crnih očiju bez beonjača geometrijskog (kupastog) tela, sa elementima fantastike, koje egzistiraju u imaginativnom prostoru slike. Perspektive nema, jer je ona sada deo metafizičke stvarnosti. Iza vidljivog plana je nagoveštaj nove, treće dimenzije. Slika doživljava metamorfoze koje se iščitavaju u primetnoj višeslojnosti boje. Marinković prona- lazi, u umetničkoj sferi, moguć svet u kome ne prestaje da istražuje i otkriva, kako on sam kaže,  svoja „čuda“.

Kako vidite poziciju Jovana Marinkovića na domaćoj likovnoj sceni – s jedne strane u odnosu na „mejnstrim“ okvire, a s druge u odnosu na art brut i marginalnu umetnost?

– Umetnost koja izlazi sa margine sveta umetnosti (art brut, autsajder art) uključuje velika odricanja. Umetnike i dela marginalne umetnosti ujedinjuje činjenica da nisu u skladu sa mejnstrim kulturom ili normama umetnosti. Načini izražavanja i razumevanja umetnosti menjaju se tokom vremena. Svedoci smo činjenice da se granice polako brišu i da su umetnici marginalnih usmerenja podjednako prihvaćeni kao i umetnici akademskog obrazovanja. I obratno, danas akademski umetnici stvaraju u duhu art bruta, autsajder arta i uopšte umetnosti marginalnog usmerenja, kao što je u Jovanovom slučaju. Od samog početka je likovno stvaralaštvo Jovana Marinkovića pozicionirano kao avangarda, dok je danas prepoznato kao marginalna umetnost. Tako da Jovan nikada nije bio niti je hteo da bude deo „mejnstrim“ tokova, već je stvarao i danas stvara isključivo vođen sopstvenim načelima.

N. Marković