ИНТЕРВЈУ: Лепа Милошевић, КУСТОСКИЊА ИЗЛОЖБЕ „Фантом слободе“ Маринковића не интересују мејнстрим токови

– Није било лако направити избор дела за изложбу Фантом слободе – о предстојећој изложби говори кустоскиња Лепа Милошевић. – Иако сам била упозната са радом Јована Маринковића и раније, тачније 2022. године у току реализације изложбе Трећег тријенала Музеја наивне и маргиналне уметности, поновни сусрет са Јовановим делима донео ми је ново искуство. Приликом посете уметнику ради одабира радова за изложбу, умногоме је допринео и сам разговор са Јованом. Сваку његову слику би пратила прича о мотиву односно инспирацији којом се руководио у току процеса стварања уметничког дела. При томе, у фокусу није била само једна ауторова стваралачка етапа, већ читав један временски опус од 25 година 

На који начин се у стваралаштву Јована Маринковића одражава негација класичног виђења естетике ликовног дела, као једна од битних одлика његовог рада? 

– Класична естетика ликовног дела се традиционално учи у уметничким школама и препознаје се у типичном садржају слике, као што је перспектива, постављање фигура у простору, начин бојења површина, коришћења светлости, сенке и друго. Јован Маринковић се одриче управо ових научених принципа и формира свој ликовни израз где доминирају видљиви елементи метафизичког, фантастичног и надреалистичког. Јованове слике имају препознатљиву иконографију а то је мотив усамљених антропоморфних фигура налик луткама, црних очију без беоњача геометријског (купастог) тела, са елементима фантастике, које егзистирају у имагинативном простору слике. Перспективе нема, јер је она сада део метафизичке стварности. Иза видљивог плана је наговештај нове, треће димензије. Слика доживљава метаморфозе које се ишчитавају у приметној вишеслојности боје. Маринковић прона- лази, у уметничкој сфери, могућ свет у коме не престаје да истражује и открива, како он сам каже,  своја „чуда“.

Како видите позицију Јована Маринковића на домаћој ликовној сцени – с једне стране у односу на „мејнстрим“ оквире, а с друге у односу на арт брут и маргиналну уметност?

– Уметност која излази са маргине света уметности (арт брут, аутсајдер арт) укључује велика одрицања. Уметнике и дела маргиналне уметности уједињује чињеница да нису у складу са мејнстрим културом или нормама уметности. Начини изражавања и разумевања уметности мењају се током времена. Сведоци смо чињенице да се границе полако бришу и да су уметници маргиналних усмерења подједнако прихваћени као и уметници академског образовања. И обратно, данас академски уметници стварају у духу арт брута, аутсајдер арта и уопште уметности маргиналног усмерења, као што је у Јовановом случају. Од самог почетка је ликовно стваралаштво Јована Маринковића позиционирано као авангарда, док је данас препознато као маргинална уметност. Тако да Јован никада није био нити је хтео да буде део „мејнстрим“ токова, већ је стварао и данас ствара искључиво вођен сопственим начелима.

Н. Марковић