Objavljena selekcija 72. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine

Narodno pozorište Subotica se izuzelo iz ovogodišnje selekcije.

- Preovlađujući utisak posle obilaska vojvođanskih pozorišta je zabrinjavajuća materijalna nemaština. Rezultat je mali broj premijera, pribegavanje revijalnim naslovima i nižem kvalitetu produkcije, što je tužna slika u nekoliko teatara. Kakvi god uslovi bili, oni buyetskom pozorištu ne mogu biti alibi za nedostatak ambicije da izrodi bar jednu relevantnu predstavu u sezoni. Na umetničkim akademijama ima dovoljno talentovanih mladih ljudi željnih da se iskažu i sposobnih da pruže daleko veći doprinos od onog kojem sam svedočila u nekoliko predstava - navela je selektorka u obrazloženju. - Dva pozorišta na mađarskom jeziku, Novosadsko pozorište i subotičko Deže Kostolanji, ističu se trudom da na scenu postave savremeno dramsko pismo. Ako ne računamo Srpsko narodno pozorište, kao instituciju od nacionalnog značaja i na republičkom buyetu, u ostalim teatrima se rađe postavljaju provereni naslovi. Za utehu, godišnja produkcija nastala posle prethodne selekcije ponudila je nekoliko vrhunskih, savremenosti saobraznih dramaturško-rediteljskih čitanja klasike. Pozorište za decu je dalo nekoliko odličnih, u sadržajnom i estetskom smislu promišljenih i zaokruženih predstava. Raduje da su se u ovom izboru sa pravom našla četiri naslova.

Izbor predstave „Mefisto” po romanu Klausa Mana, u dramatizaciji i režiji Harisa Pašovića (Srpsko narodno pozorište i Fondacija Novi Sad – Evropska prestonica kulture), Aleksandra Sanja Glovacki Velikić je obrazložila rečima: „Pojava fašizma u Evropi treće decenije 20. veka, Manova opsesivna tema, naivnoj većini je delovala kao ružna, ali pokopana prošlost. Na žalost, avet se vidljivo budi, i na globalnom i na lokalnom nivou. Proučavaoci fenomena znaju da se ova civilizacijska rak-rana hrani i buja upravo zahvaljujući mirnom, građanskom svetu nečinjenja. Svi smo prozvani, a u ovom slučaju adresat je i samo pozorište. Aktuelna, jasna posebno zahvaljujući vrhunskom dramaturškom postupku reditelja, estetski uravnotežena, predstava se bukvalno gledaocu izručuje u krilo, šaljući nedvosmislenu poruku o njegovoj ulozi u problemu.”

„Ne idi daleko„ Tamare Kučinović (Dečje pozorište Subotica) za selektorku 72. festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine je: „Još jedna ratna priča nastala na ličnom iskustvu, ovoga puta iz ugla deteta. Bavi se posledicama po porodicu posle očevog povratka sa ratišta. Ova potresna priča ipak je prilagođena dečjem poimanju sveta, ali jednakom snagom komunicira i sa odraslima. Pažnje vredan rediteljski postupak, kao i igra šestoro glumaca.”

Za predstavu „Pradevojčica„ po tekstu Desanke Maksimović u režiji Sonje Petrović (Narodno pozorište „Toša Jovanović„ Zrenjanin) u obrazloženju stoji: „Lirski roman o detinjstvu čovečanstva, o uzbudljivim događajima dečaka i devojčice u praistoriji, kao i potrazi za rečima i rođenju jezika, dobio je ovom predstavom i raskošno vizuelno uprizorenje.”

Izbor predstave „Guskar Matija„ po narodnoj priči, u režiji Đerđa Hernjaka (Dečje pozorište Subotica/ Đermeksinhaz), obrazloženo je rečima: „Ova vesela narodna priča, na živ i duhovit način, razigrano i vizuelno maštovito, govori o ljubavi siromašnog dečaka prema svojoj guski, i kako zajedno, pameću, uspeju da nadigraju zlog bogataša.”

O predstavi „Priče iz Nedođije„ Katarine Mišikov Hicinger (Slovačko vojvođansko pozorište) Aleksandra Sanja Glovacki Velikić kaže: „Ko je Petar Pan, a ko kapetan Kuka u današnje vreme i u savremenom svetu, i koje su istinske opasnosti odrastanja, u fokusu su ove vesele, animacijom obogaćene predstave, čiju posebnu vrednost predstavlja grupa dece koja u njoj učestvuje.”

„Što na podu spavaš„ Darka Cvijetića, u režiji Kokana Mladenovića (Srpsko narodno pozorište, Dramsko kazalište Gavela, Narodno pozorište Sarajevo i Festival MEŠ), za selektorku prikazuje ratne strahote kao i dalje neupokojenu prošlost na ovim prostorima:

- Tekst Darka Cvejića i žrtvama i počiniteljima tih strahota daje poznata ljudska lica, smeštajući ih u multinacionalnu sredinu, gde su najbolji prijatelji i najbliži članovi porodice nekom strašnom silom naterani da budu na suprotnim stranama, da se gledaju preko nišana. Sav apsurd rata i sva njegova besmislena surovost progovaraju iz predstave koja u svetlu savremenog svetskog sukoba dodatno dobija na aktuelnosti.

„Nevidljiva deca„ Ane Terek, u režiji Roberta Lenarda (Novosadsko pozorište/ Ujvideki szinhaz) „trilerski je vođena, u stilu road movie, naoko bezazlena tinejyerska priča, na samom se kraju otkriva kao potresna društvena tragedija, skrivena od javnosti u podzemnim kanalima kriminala„.

- Rediteljski vešto, lakom rukom, otvara temu o kojoj se prvi put progovara. Šire gledano, razotkriva atrofiju društvenog morala, isprepletanu sa pojedinačnom neodgovornošću i licemerjem, kao mrežu koja najsurovije ugrožava tinejyere, tu najosetljiviju društvenu grupu - zapisala je selektorka 72. festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine.

„Don Žuan„ Molijera, u adaptaciji i režiji Andreja Cvetanovskog (Narodno pozorište Sterija, Vršac) za selektorku otkriva „šta se krije iza tog silnog osvajanja i neosetljivosti prema sopstvenim žrtvama„.

- U visoko estetizovanoj postavci, sa pođednako dramskim i komičkim nabojem u glumačkom ansamblu, ovo čitanje otvara širok prostor propitivanja odnosa glavnog lika prema ocu, dajući mu tragičke razmere - kaže Aleksandra Sanja Glovacki Velikić. - Vršački „Don Žuan„ ne donosi samo novo čitanje klasike, već uz minimalni dodatak tekstu, a bez razaranja originalnog tkiva, i jedan novi, složeniji dramski predložak.

Narodno pozorište/ kazalište Subotica/ Nepsinhaz donelo je odluku da se izuzme iz selekcije 72. festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, a u saopštenju se navodi: „Ovim gestom Narodno pozorište Subotica želi da upozori na probleme koji su se tokom poslednjih nekoliko godina nadvili nad najznačajniji festival u Vojvodini i pozove na ozbiljan pristup u promišljanju inovativnih promena i rešenja.

„Galeb„ Čehova, u režiji Milana Neškovića (Narodno pozorište Sombor) za selektorku uopšte ne postavlja pitanje: „Zašto Čehov danas?„

- Ima li sveobuhvatnijeg objašnjenja za ovo što svet muči (i) danas?

Somborska predstava radikalizuje odnose i pojačano markira karakterne osobine likova - vinovnike tog uništenja, izdvojivši svaki lik u fokus kao glavni. Štafetu budućnosti predaje u ruke Maši, pobunjenici, komentatorki i ceremonijal majstoru ove životne komedije. A šta ovakva pobuna očajnika može da učini - ostaje bez odgovora - obrazložila je selektorka.

Izbor predstave „Ludi kamen„ po jednočinkama „Prosidba„ i „Medved„ Čehova, u režiji Radoslava Milenkovića (Narodno pozorište „Toša Jovanović„ Zrenjanin), obrazložen je kao „predstava pozorišta domaćina Festivala„.

N. P-j. - I. B.