ZAVRŠNICA SUBOTIČKOG FESTIVALA POZORIŠTA ZA DECU Kako je biti dete

Pozorište za decu ima svoj poznati Međunarodni festival, a osim što se na njemu igraju predstave, mnogo se razmišlja i razgovara o njima, jer spada u pedagoški i naučni rad koji ima svoje poslenike na Forumu za pozorišna istraživanja.

Gledajući predstave za decu, možete se i osetiti kao dete, koliko je to lako ili teško biti. Na primer, gledajući predstavu ”Čudo” Pozorišta ”Pinokio”, po romanu R. H. Palasio, u režiji Emilije Mrdaković, oseća se težina toga ”biti dete”. Ogi koji je glavni junak ”Čuda”, izuzetan i nadaren dečak, ima jedan oblik paralize lica, a treba da krene u peti razred. Roditeljima zbog toga nije ništa lakše, a ni sestri, koja mora da ima dosta razumevanja za to da su njene brige i problemi zbog Ogija u drugom planu. 

U školi, k’o u školi. Mnogi bi da budu glavni, a neki i da se dopadnu. Ogi se odlično nosi sa izazovima, a u tome mu pomažu i novostečeni prijatelji, što je vrlo osetljiva tema kada su u pitanju deca koja su po nečemu drugačija i odmah upadaju vršnjacima u oči. Istina, ta borba se nastavlja i u odraslom dobu…

Emilija Mrdaković je režirala predstavu kojom dominiraju lutke u dizajnu Olega Katorgina. Velike i nezgrapne, poput dečjih duša koje još uvek traže svoju mesto i mnogo ljubavi. 

Biti dete lako je kada se igra. Pozorište često zovemo irgom, međutim retko se desi da se tako i osetimo u njemu. Slovenački Zavod ”Kuskus” bukvalno je naterao decu da vrište od sreće, samo zato što je uspeo da im se približi, reklo bi se, na pravi način. Praktično se poigrao sa njima.

- Blup! - svako dete zna taj zvuk kada baci kamenčić u vodu. Od vode sve i kreće, mislio je Tales, a voda i jeste dve trećine Zemljine površine. Skoro svako biće je od vode, u prilično sličnoj meri poput površine naše planete. 

Ovakve, i mnoge druga zabavne činjenice, uvode u predstavu ”Blup i lica vode” Petera Kusa, koju ovaj autor izvodi sa Gašperom Lovrecom i Filipom Šebšajevičem. Njih trojica na sceni imaju konstruisanu pravu laboratoriju za istraživanje svih pojavnih oblika vode, pa i onih koje su u stanju da izmisle. Tako voda u jednom svom novom agregatnom stanju postaje Blup, čudesno biće koje pokreće akciju na sceni, pa i vriske uzbuđene dece u publici, da bi se na kraju pretvorila u zvuke muzike i pesme, a ruke gledalaca snažno zapljeskale u ritmu i kao nagrada za izvođače.   

Igor Burić