ŽENSKI GLASOVI NA SLOVENAČKOM FESTIVALU SAVREMENOG PLESA „Kuća dom” otvara vrata sveta igre

Program koji će trajati do 11. maja i na koji je pozvan i kritičar „Dnevnika” veoma je bogat, a osim svojevrsnog izloga (šoukejsa) najaktuelnijih plesnih predstava Slovenije, izbora najboljeg, sadržaće i brojne kritičke refleksije na temu pisanja o plesu i ulozi medija u reprezentaciji jedne od najpolitičnijih scena Evrope.

„Kuća dom” je predstava bazirana na kratkim pričama Klarise Lispektor, Alis Munro i Kate Šopen, koje tematizuju žene kroz prizmu života u porodičnoj kući, ili odsustva istog. 

Katja Legin ovom predstavom nastavlja da tematizuje i odnose prema ženama umetnicima, koje je zajedno sa Bojanom Robinson obradila u predstavi „Oh, kako veoma obično”, koju je pre nekoliko godina mogla da vidi i publika u Srbiji, na Festivalu „Dezire” u Subotici. 

Za predstavu „Kuća dom” kreativni saradnici bili su joj Branko Hojnik, Tomi Janežič, Tomaž Grom, Marina Sremac. Za ljude koji prate pozorište, jasno je da se radi o timu snova.

U glavnom programu će publika, međunarodni žiri i kritičari moći da vide još devet predstava: „Sećanje” Male Kline, „Kvartet” Magdalene Rajter, „Origami” Andreje Rauh Podržavnik, „Touch Tissue Texture” Snježane Premuš i Anje Bornšek, „Jela koja sam već skuvala” Vite Osojnik, „Agmisterium” Klemena Kovačića, „Rambl” Bena Novaka, prošlogodišnjeg pobednika. 

Katja Legin predstavom „Kuća dom” nastavlja da tematizuje odnose prema ženama umetnicima, koje je zajedno sa Bojanom Robinson obradila u predstavi „Oh, kako veoma obično”

Osim pobedničke, koja se automatski plasirala, predstave za ovogodišnji program „Gibanice” birale su Ingrid Gerbutavičijus, umetnička i izvršna direktorka „Tanchaus Norveška” i teatrološkinja, kritičarka i novinarka Nika Arhar. One su se odlučile ponekad za tradicionalno postavljene predstave, a ponekad i za poetički izazovnije oblike izvođačkih umetnosti, kao što su performansi i instalacije.

Prateći program ove godine zasnovan je ne samo na razvoju kritičkog mišljenja i pisanja o plesu nego i na međunarodnom umrežavanju, ali i slavljenju plesa i savremene umetničke igre kao vrhunske kreativnosti. 

Konferencija koja će pratiti „Gibanicu” koncentrisaće se na različite aspekte produkcijskih okolnosti, u kojima se ključno mesto danas daje održivosti, komunikaciji plesne scene sa okruženjem u kojem nastaje, kao i mogućnostima za beleženje, pa i arhiviranje oblika umetnosti koji je poznat po svojoj krhkosti i prolaznosti.

Zanimljivo da kada se „Gibanica” završi, gotovo odmah će uslediti program regionalne plesne platforme nazvane „Moving Balkans” (Balkan u pokretu), na kojem učestvuju i brojni umetnici iz Srbije.

Kada je u pitanju saradnja lokalnih plesnih aktera sa slovenačkim, pa i onim iz šireg regiona, to će pokazati i izložba „Ples, otpor, (ne)rad – aspekti plesa kao kulturnog, političkog i umetničkog rada u Jugoslaviji i posle”, koja je prvobitno otvorena u Muzeju suvremene umjetnosti u Zagrebu, o čemu je nedavno pisao i „Dnevnik” kroz intervju sa Marijanom Cvetković iz „Stanice” Beograd. Reč je o dugoročnom kolektivnom radu mreže Nomad Dance Academy u Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji.

– Uspeli smo da napravimo pionirski projekat koji prvi put prikazuje veliki broj dokumenata i artefakata stogodišnje priče o razvoju najpre modernog, a zatim savremenog plesa na prostorima nekadašnje Jugoslavije. Arhivsko-istraživačko-kustoski rad trebalo je da omogući kritičnu količinu materijala, a zatim da ponudi jedno moguće čitanje plesne istorije koje će, tome se nadamo, inspirisati nova čitanja i tumačenja u narednom periodu – rekla je tada Marijana Cvetković.