ЖЕНСКИ ГЛАСОВИ НА СЛОВЕНАЧКОМ ФЕСТИВАЛУ САВРЕМЕНОГ ПЛЕСА „Кућа дом” отвара врата света игре

Програм који ће трајати до 11. маја и на који је позван и критичар „Дневника” веома је богат, а осим својеврсног излога (шоукејса) најактуелнијих плесних представа Словеније, избора најбољег, садржаће и бројне критичке рефлексије на тему писања о плесу и улози медија у репрезентацији једне од најполитичнијих сцена Европе.

„Кућа дом” је представа базирана на кратким причама Кларисе Лиспектор, Алис Мунро и Кате Шопен, које тематизују жене кроз призму живота у породичној кући, или одсуства истог. 

Катја Легин овом представом наставља да тематизује и односе према женама уметницима, које је заједно са Бојаном Робинсон обрадила у представи „Ох, како веома обично”, коју је пре неколико година могла да види и публика у Србији, на Фестивалу „Дезире” у Суботици. 

За представу „Кућа дом” креативни сарадници били су јој Бранко Хојник, Томи Јанежич, Томаж Гром, Марина Сремац. За људе који прате позориште, јасно је да се ради о тиму снова.

У главном програму ће публика, међународни жири и критичари моћи да виде још девет представа: „Сећање” Мале Клине, „Квартет” Магдалене Рајтер, „Оригами” Андреје Раух Подржавник, „Touch Tissue Texture” Сњежане Премуш и Ање Борншек, „Јела која сам већ скувала” Вите Осојник, „Агмистериум” Клемена Ковачића, „Рамбл” Бена Новака, прошлогодишњег победника. 

Катја Легин представом „Кућа дом” наставља да тематизује односе према женама уметницима, које је заједно са Бојаном Робинсон обрадила у представи „Ох, како веома обично”

Осим победничке, која се аутоматски пласирала, представе за овогодишњи програм „Гибанице” бирале су Ингрид Гербутавичијус, уметничка и извршна директорка „Танцхаус Норвешка” и театролошкиња, критичарка и новинарка Ника Архар. Оне су се одлучиле понекад за традиционално постављене представе, а понекад и за поетички изазовније облике извођачких уметности, као што су перформанси и инсталације.

Пратећи програм ове године заснован је не само на развоју критичког мишљења и писања о плесу него и на међународном умрежавању, али и слављењу плеса и савремене уметничке игре као врхунске креативности. 

Конференција која ће пратити „Гибаницу” концентрисаће се на различите аспекте продукцијских околности, у којима се кључно место данас даје одрживости, комуникацији плесне сцене са окружењем у којем настаје, као и могућностима за бележење, па и архивирање облика уметности који је познат по својој крхкости и пролазности.

Занимљиво да када се „Гибаница” заврши, готово одмах ће уследити програм регионалне плесне платформе назване „Moving Balkans” (Балкан у покрету), на којем учествују и бројни уметници из Србије.

Када је у питању сарадња локалних плесних актера са словеначким, па и оним из ширег региона, то ће показати и изложба „Плес, отпор, (не)рад – аспекти плеса као културног, политичког и уметничког рада у Југославији и после”, која је првобитно отворена у Музеју сувремене умјетности у Загребу, о чему је недавно писао и „Дневник” кроз интервју са Маријаном Цветковић из „Станице” Београд. Реч је о дугорочном колективном раду мреже Nomad Dance Academy у Северној Македонији, Хрватској, Србији и Словенији.

– Успели смо да направимо пионирски пројекат који први пут приказује велики број докумената и артефаката стогодишње приче о развоју најпре модерног, а затим савременог плеса на просторима некадашње Југославије. Архивско-истраживачко-кустоски рад требало је да омогући критичну количину материјала, а затим да понуди једно могуће читање плесне историје које ће, томе се надамо, инспирисати нова читања и тумачења у наредном периоду – рекла је тада Маријана Цветковић.