STANJE ZBIRKE U NOVOM SJAJU Šta se vidi kroz novu izložbu Muzeja savremene umetnosti Vojvodine?

Pogotovo zato što za razliku od starih majstora, novije generacije umetnika samo slede inspiraciju, ne polažući baš mnogo na tehniku - sa osmehom priča Una Galečić iz Muzeja savremene umetnosti Vojvodine (MSUV). 

Između nje i nove kustoskinje MSUV Jovane Trifuljesko odmah se rodila hemija na projektu sada izloženom pod nazivom „Vreme jede pogled”. Radi se o izboru iz zbirke slikarstva, koju je pregledajući i popisujući Jovana Trifuljesko osmislila kao svojevrsnu studiju gde je slikarstvo danas u savremenoj umetnosti i u šta bi moglo da se razvije.

Osim što je izložba poslužila da se vidi šta sve tu ima, plus da se tome da jedan specifičan kontinuitet, odraz u ogledalu očiju posetilaca, „Vreme jede pogled” je izložba koja je poslužila da se dela osveže i obnove. Nekima je trebalo samo usisati prašinu, neke prebrisati, a nekima promeniti ramove, popraviti oštećene slojeve boje, očistiti platna da bi slike bljesnule u novom sjaju. Sve to može da se vidi u jednom specifičnom delu izložbe, gde je putem video zapisa, pred posetiocima predstavljeno specifično svedočanstvo o stanju zbirke, način na koji rade konzervatori, kakva je magija u tome, a kako deluje da magije nema kada umetničko delo nije na zidu, nego stolu restauratora. 

Boljim poznavaocima situacije u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, jasno je da nisu ni postojali zavidni uslovi da se ovde prikaže šta sve ima u fundusu. Već decenijama ovaj Muzej nema sasvim adekvatan, a ni sasvim svoj prostor za rad, pa ni čuvanje brojnih dela iz svoje kolekcije. Otuda je ovakva izložba, pa i namera kustoskinje Jovane Trifuljesko dobrodošla. Na stručnom vođenju kroz izložbu, ona je istakla da sada možemo da biramo levo ili desno, kojim putem da krenemo da gledamo slike u konkretnom, galerijskom prostoru, ali i u simboličkom smislu, kuda će da ide nova kustoska praksa u MSUV što se zbirke slikarstva tiče. 

- Na studijama u Beogradu ne skreće se toliko često pažnja na vojvođansku umetnost i njene tokove. Kada sam došla, u mom prvom susretu sa zbirkom, naletela sam na najrazličitije fenomene. Od umetničkih kolonija do decentralizovanih kretanja, nakon čega se javila jasna slika šta su to kustosi radili sa tim. Što se tiče ove postavke, ona je više posvećena fenomenima zbirke, pitanjima šta su one danas, šta znače muzejima savremene umetnosti - počela je svoju priču Jovana Trifuljesko. - Savremenom umetnošću vlada doktrina trenutnosti, brzih reakcija, konstantno javljanje novog. To što je već viđeno nalazi se u nekoj nepovoljnoj poziciji. Najveću pažnju privlače velike izložbe, bijenala, a zbirke su u poziciji da konstantno preispituju svoju relevantnost. To je bilo startno pitanje i ove izložbe.

Šetnjom kroz izložena dela moglo se videti da ona predstavljaju predele i ljude, ponekad i gradove, ideologije, ono što vreme nosi. U likovnoj umetnosti to se zove pejzaži, portreti, apstrakcije, figuracije, kolaži, enformeli, crteži, intervencije... Sve je to zastupljeno na izložbi, i to ne bez nekog reda ili pregleda. Čak, zahvaljujući žičanim konstrukcijama na kojima je postavljen veliki broj radova, slike mogu da se vide i sa zadnje strane. Ovakvom strategijom, galerijski prostor MSUV dobio je paralelne tokove onim postavljenim na zidovima.

Karlavaris, Konjović, Blanuša, Janičić, Nešić, Grozdanić, Bašičević, Lubarda, Babić, Tomić, Goran Jureša, samo su neka od imena predstavljenih na izložbi čudnovatog naziva „Vreme jede pogled”. Kustoskinja navodi da je želela da ispita tri vremena, prošlo, sadašnje i buduće, koji su osnove zbirki i logike čuvanja, otkupa i prezentovanja.

- Ovo nije izložba toka vojvođanske umetnosti, ovo je nulta tačka - stručno je objašnjenje Jovane Trifuljesko. – Izložba prati formulacije, iako je nisam usmeravala hronološki, nego kroz pitanje kako aktivirati publiku. Ne navodi na pasivnu ulogu praćenja jedne linije. Više je postavljena kroz tematske celine, sa multifokalnom perspektivom.