AUTOMOBILI NIKAD RUŽNIJI, A CENE NIKAD VEĆE Po čijem ukusu i za čiji džep se prave? Običnom čoveku nedostižni, ali Kinezi imaju rešenje

Nemačka trojka nekada je prednjačila u dizajnu, performansama, novim tehnologijama i inovativnosti, a sada vodi u dizajnerskom neukusu, lošoj završnoj obradi i sveukupnom utisku kupaca da su sebi priuštili proizvod čiji kvalitet i atraktivnost ne pariraju iznosu na fakturi.

Najbolji primeri nove ere dizajna, koji su trn u oku Evropljana, dolaze sa pogonskih traka kompanije BMV. Posle zavodljivih linija generacija F i G, predstavljeni su novi modeli, koji su izazvali burne reakcije čak i najvernijih kupaca. Premijerama novih modela serije 5 i serije 7, najavljen je dizajnerski pravac ostatka ponude. Usledili su nezgrapni iks 1 i iks 3, ali i serija 1, koja više podseća na modifikovani "grande punto" sa druženja na Mišeluku, nego na automobil čija cena doseže do sume od 70.000 evra (nemojte nam verovati na reč, uverite se na sajtu Polovni automobili).

Ljubitelji brenda iz Bavarske nestrpljivo čekaju novu generaciju serije 3, potajno se nadajući da će upravo ona biti biser u blatu koji odstupa od pravila, ali sudeći prema raspoloživim informacijama, i ovaj četvorotočkaš će pratiti dizajnerski nesklad koji vlada među aktuelnim novitetima. Trenutno, jedini izuzetak u ponudi je model iks 5, najpre zbog činjenice da je reč o restilizovanoj G generaciji kojoj je manjim dizajnerski izmenama produžen životni ciklus.

S druge strane Mercedes u kontektsu dizajna igra na sigurno. Trenutna ponude vozila ovog proizvođača ne može da se okarakteriše kao ružna, daleko od toga. Međutim, da trokraka zvezda više nije ono što je nekad bila, posvedočiće svako ko je seo u enterijer ili se zagledao ispod poklopca motora.

Saradnja Mercedesa sa Francuzima, urodila je gorkim plodovima. Naime, dogovor sa čelnicima Renoa, ogleda se u primeni njihovih dizel agregata u automobile brenda koji je od pamtiveka simbol kvaliteta izrade, ali i društvenog statusa vlasnika.

Drugim rečima, direktori i menadžeri bolje da se ne prave važni pred zaposlenima, jer je velika verovatnoća da njihove skupe "klase" imaju isti motor kao daleko jeftiniji Renoi ili Dačije njihovih radnika.

Priča o kvalitetu ili manjku istog, nastavlja se u enterijeru. Na oko svi elementi su lepo uklopljeni, pregledni i moderni. Većina delova koji su vam na dohvat ruke, prijatne su na dodir i mekani. Ipak, internet je prepun snimaka koji svedoče nedostatku kvaliteta, koji je bio sinonim za ovaj brend. Od plastika koje krckaju, do čitavih konzola koje se pomeraju kao da ih jedan šraf drži; mnogo je stvari koje svedoče "jeftinoći" modernih vozila.

Nije Mercedes jedini koji štedi ispod haube. Generalni trend koji vlada u ovoj industriji, ne sluti na dugovečnost i pouzdanost, što su svojevremeno bile karakteristike evropskih tvoraca. Činjenica da su danas skoro svi motori manjih zapremina, opremljeni turbo punjačima, znatno skraćuje vek vozila, a sve pod maskom velike brige o štetnom uticaju po životnu sredinu.

Kriza koja drma auto-industriju nije simptomatična samo za Nemce. Britanski Jaguar ima drugih, daleko ozbiljnijih problema. Rebrendiranje koje je pošlo po zlu biće primer koji će se, gotovo izvesno, izučavati na fakultetima širom sveta. Od stabilnog napretka novih modela i veće svetske popularnosti među vozača, Jaguar je pogrešnim potezima sebe doveo do prosjačkog štapa.

Pokušaj dizajnera i merketinških magova da utkaju minimalizam u DNK brende sa izuzetnom tradicijom i istorijom, rezultirao je katastrofalnim padom u broju prodatih primeraka. Tako je u aprilu ove godine Jaguar na nivou Evrope "udomio" svega 49 automobila, što je cifra koja bi zabolela i daleko manje igrače.

Nažalost, ni cene vozila ne pomažu da mušterije zažmure na očigledne nedostatke. Korona, koja je došla i prošla, nije katapultirala u nebesa samo vrednost toalet papira. Od pandemije do danas u porastu su cene novih, ali i polovnih vozila. Na primer, mnogi polovnjaci danas koštaju isto koliko su koštali i 2019. godine, bez obzira što je u međuvremenu prošlo šest godina.

U tom periodu postepeno smo došli do situacije da za pošteno opremljen primerak iz golf klase, ljudi izdvajaju i preko 40.000 evra, dok za vrh ponude u ovom segmentu treba dati i 70.000 evra (gore pomenuta BMV serija 1).

S velikim žaljenjem kupci širom Balkana moraju da prihvate činjenicu da proračunati Nemci i drugi Evropljani angažovani u automobilskoj industriji ne kroje cene vozila prema potentnosti naših bankovnih računa. U tim trenucima u vidu imaju svoje sugrađane, pripadnike srednje i više klase koji od mesečnih primanja mogu, gotovo neosetno, da izdvoje deo namenjen za ratu lizinga. Čak i oni, dobrostojeći žitelji našeg kontinenta, dižu svoj glas protiv halapljivosti proizvođača.

U toj sumanutoj atmosferi gde se kupci i tvorci bore za svaki cent, Srbima se izbor znatno smanjio. Osim ako nismo spremni da bez predrasuda oberučke prihvatimo upravljače automobila koje nam nude naša "kineska braća". Koliko su se Kinezi približili evropskoj konkurenciji, pokazaće vreme i pređeni kilometri. Kako stvari trenutno stoje, na oko su nikad lepši, a cene, bar za sada, vrlo primamljive.