АУТОМОБИЛИ НИКАД РУЖНИЈИ, А ЦЕНЕ НИКАД ВЕЋЕ По чијем укусу и за чији џеп се праве? Обичном човеку недостижни, али Кинези имају решење

Немачка тројка некада је предњачила у дизајну, перформансама, новим технологијама и иновативности, а сада води у дизајнерском неукусу, лошој завршној обради и свеукупном утиску купаца да су себи приуштили производ чији квалитет и атрактивност не парирају износу на фактури.

Најбољи примери нове ере дизајна, који су трн у оку Европљана, долазе са погонских трака компаније БМВ. После заводљивих линија генерација Ф и Г, представљени су нови модели, који су изазвали бурне реакције чак и највернијих купаца. Премијерама нових модела серије 5 и серије 7, најављен је дизајнерски правац остатка понуде. Уследили су незграпни икс 1 и икс 3, али и серија 1, која више подсећа на модификовани "гранде пунто" са дружења на Мишелуку, него на аутомобил чија цена досеже до суме од 70.000 евра (немојте нам веровати на реч, уверите се на сајту Половни аутомобили).

Љубитељи бренда из Баварске нестрпљиво чекају нову генерацију серије 3, потајно се надајући да ће управо она бити бисер у блату који одступа од правила, али судећи према расположивим информацијама, и овај четвороточкаш ће пратити дизајнерски несклад који влада међу актуелним новитетима. Тренутно, једини изузетак у понуди је модел икс 5, најпре због чињенице да је реч о рестилизованој Г генерацији којој је мањим дизајнерски изменама продужен животни циклус.

С друге стране Мерцедес у контектсу дизајна игра на сигурно. Тренутна понуде возила овог произвођача не може да се окарактерише као ружна, далеко од тога. Међутим, да трокрака звезда више није оно што је некад била, посведочиће свако ко је сео у ентеријер или се загледао испод поклопца мотора.

Сарадња Мерцедеса са Французима, уродила је горким плодовима. Наиме, договор са челницима Реноа, огледа се у примени њихових дизел агрегата у аутомобиле бренда који је од памтивека симбол квалитета израде, али и друштвеног статуса власника.

Другим речима, директори и менаџери боље да се не праве важни пред запосленима, јер је велика вероватноћа да њихове скупе "класе" имају исти мотор као далеко јефтинији Ренои или Дачије њихових радника.

Прича о квалитету или мањку истог, наставља се у ентеријеру. На око сви елементи су лепо уклопљени, прегледни и модерни. Већина делова који су вам на дохват руке, пријатне су на додир и мекани. Ипак, интернет је препун снимака који сведоче недостатку квалитета, који је био синоним за овај бренд. Од пластика које крцкају, до читавих конзола које се померају као да их један шраф држи; много је ствари које сведоче "јефтиноћи" модерних возила.

Није Мерцедес једини који штеди испод хаубе. Генерални тренд који влада у овој индустрији, не слути на дуговечност и поузданост, што су својевремено биле карактеристике европских твораца. Чињеница да су данас скоро сви мотори мањих запремина, опремљени турбо пуњачима, знатно скраћује век возила, а све под маском велике бриге о штетном утицају по животну средину.

Криза која дрма ауто-индустрију није симптоматична само за Немце. Британски Јагуар има других, далеко озбиљнијих проблема. Ребрендирање које је пошло по злу биће пример који ће се, готово извесно, изучавати на факултетима широм света. Од стабилног напретка нових модела и веће светске популарности међу возача, Јагуар је погрешним потезима себе довео до просјачког штапа.

Покушај дизајнера и меркетиншких магова да уткају минимализам у ДНК бренде са изузетном традицијом и историјом, резултирао је катастрофалним падом у броју продатих примерака. Тако је у априлу ове године Јагуар на нивоу Европе "удомио" свега 49 аутомобила, што је цифра која би заболела и далеко мање играче.

Нажалост, ни цене возила не помажу да муштерије зажмуре на очигледне недостатке. Корона, која је дошла и прошла, није катапултирала у небеса само вредност тоалет папира. Од пандемије до данас у порасту су цене нових, али и половних возила. На пример, многи половњаци данас коштају исто колико су коштали и 2019. године, без обзира што је у међувремену прошло шест година.

У том периоду постепено смо дошли до ситуације да за поштено опремљен примерак из голф класе, људи издвајају и преко 40.000 евра, док за врх понуде у овом сегменту треба дати и 70.000 евра (горе поменута БМВ серија 1).

С великим жаљењем купци широм Балкана морају да прихвате чињеницу да прорачунати Немци и други Европљани ангажовани у аутомобилској индустрији не кроје цене возила према потентности наших банковних рачуна. У тим тренуцима у виду имају своје суграђане, припаднике средње и више класе који од месечних примања могу, готово неосетно, да издвоје део намењен за рату лизинга. Чак и они, добростојећи житељи нашег континента, дижу свој глас против халапљивости произвођача.

У тој суманутој атмосфери где се купци и творци боре за сваки цент, Србима се избор знатно смањио. Осим ако нисмо спремни да без предрасуда оберучке прихватимо управљаче аутомобила које нам нуде наша "кинеска браћа". Колико су се Кинези приближили европској конкуренцији, показаће време и пређени километри. Како ствари тренутно стоје, на око су никад лепши, а цене, бар за сада, врло примамљиве.