(FOTO) HLEBA I MASTI PROBUDILI JUGONOSTALGIJU Jedna instagram objava vratila u detinjstvo "TAKO SMO ODRASTALI"
Samo jedna objava o masti i hlebu bila je dovoljna da pokrene pravu lavinu emocija i sećanja na detinjstvo u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Na Instagram stranici yugo.nostalgija, poznatoj po objavama koje bude uspomene na život u SFRJ, pojavila se fotografija jednostavnog obroka – hleba namazanog mašću. Uz fotografiju je objavljen i tekst koji je mnoge podsetio na detinjstvo provedeno napolju, u igri i bezbrižnosti.
Kako je navedeno u objavi stranice yugo.nostalgija, nekadašnja „užina“ pravila se jednostavno:
„Na krišku hleba namaže se kašičica svinjske masti, malo se po njoj pospe soli i tek prstohvat tucane crvene paprike i gozba je gotova. Koliko gladne dece – toliko i kriški hleba, koje bi deca zgrabiala i otrčala nazad na ulicu da nastave igru (a ako hleb padne na travu ili u prašinu, samo se malo dune i nastavi sa jelom).“
U objavi se podseća i na „slatku“ varijantu, koja je mnogima bila posebna poslastica:
„Postojala je i varijanta sa, umesto paprike i soli, posutim šećerom po masti, koja je bila prava poslastica, nekad draža i od kolača.“
Autori stranice dodaju i da, iako je važila za sirotinjsku hranu, mast i hleb nisu bili bezvredan obrok:
„Mada sirotinjska, ovo je bila energetski veoma snažna hrana koja je držala decu sitom satima. Velika kriška hleba i masti davala je dovoljno snage za celodnevnu jurnjavu napolju, a osećaj sitosti trajao je sve do ručka ili večere.“
Upravo ovaj tekst izazvao je stotine komentara i emotivnih reakcija. Jedan od pratilaca napisao je: „Hvala na ovom prilogu. Vrati me u tamo neke pedesete godine kad smo svi to jeli, bez obzira na poreklo“, dok su se ispod objave nizala srca, uspomene i lične priče.
Mnogi su se prisećali seoskih dana, hleba ispod sača, domaćeg maslaca i užine koja se jela „u hodu“, između igre i obaveza. Jedan komentar posebno je privukao pažnju: „Sećam se jednog prohladnog oktobarskog popodneva. Igrali smo fudbal, pa bih malo-malo otrčao kod bake po krišku hleba sa ajvarom. Kad sam se uveče vratio, rekla mi je da mi je namazala čak 17 kriški. Tako se nekad raslo.“
U komentarima su se smenjivale i različite „varijante“ ovog jela – sa solju i alevom paprikom, sa pavlakom, crnim lukom, pa čak i sa vegetom. Neki su priznali da to i danas rado jedu, dok su drugi istakli da su se vremenom promenile navike, ali da ukus ostaje duboko urezan u sećanju.
„Obavezno smo tako jeli. YU“, „I dan-danas na jelovniku“, „Tako su nas odgajali“ – samo su neki od komentara koji pokazuju koliko je jednostavan obrok postao simbol jednog vremena.
Bilo je i onih koji su priznali da mast i hleb nikada nisu voleli, kao i roditelja koji kažu da se njihova deca danas zgroženo zgražavaju na samu pomisao o takvom obroku. Ipak, upravo taj kontrast između nekad i sad dodatno je podgrejao diskusiju.
Ovaj primer još jednom pokazuje da jugonostalgija nije samo sećanje na državu koje više nema, već na način života, odrastanje i sitnice koje su povezivale ljude bez obzira na poreklo, godine ili mesto odrastanja.
