(ФОТО) ХЛЕБА И МАСТИ ПРОБУДИЛИ ЈУГОНОСТАЛГИЈУ Једна инстаграм објава вратила у детињство "ТАКО СМО ОДРАСТАЛИ"
Само једна објава о масти и хлебу била је довољна да покрене праву лавину емоција и сећања на детињство у некадашњој Југославији.
На Инстаграм страници yugo.nostalgija, познатој по објавама које буде успомене на живот у СФРЈ, појавила се фотографија једноставног оброка – хлеба намазаног машћу. Уз фотографију је објављен и текст који је многе подсетио на детињство проведено напољу, у игри и безбрижности.
Како је наведено у објави странице yugo.nostalgija, некадашња „ужина“ правила се једноставно:
„На кришку хлеба намаже се кашичица свињске масти, мало се по њој поспе соли и тек прстохват туцане црвене паприке и гозба је готова. Колико гладне деце – толико и кришки хлеба, које би деца зграбиала и отрчала назад на улицу да наставе игру (а ако хлеб падне на траву или у прашину, само се мало дуне и настави са јелом).“
У објави се подсећа и на „слатку“ варијанту, која је многима била посебна посластица:
„Постојала је и варијанта са, уместо паприке и соли, посутим шећером по масти, која је била права посластица, некад дража и од колача.“
Аутори странице додају и да, иако је важила за сиротињску храну, маст и хлеб нису били безвредан оброк:
„Мада сиротињска, ово је била енергетски веома снажна храна која је држала децу ситом сатима. Велика кришка хлеба и масти давала је довољно снаге за целодневну јурњаву напољу, а осећај ситости трајао је све до ручка или вечере.“
Управо овај текст изазвао је стотине коментара и емотивних реакција. Један од пратилаца написао је: „Хвала на овом прилогу. Врати ме у тамо неке педесете године кад смо сви то јели, без обзира на порекло“, док су се испод објаве низала срца, успомене и личне приче.
Многи су се присећали сеоских дана, хлеба испод сача, домаћег маслаца и ужине која се јела „у ходу“, између игре и обавеза. Један коментар посебно је привукао пажњу: „Сећам се једног прохладног октобарског поподнева. Играли смо фудбал, па бих мало-мало отрчао код баке по кришку хлеба са ајваром. Кад сам се увече вратио, рекла ми је да ми је намазала чак 17 кришки. Тако се некад расло.“
У коментарима су се смењивале и различите „варијанте“ овог јела – са сољу и алевом паприком, са павлаком, црним луком, па чак и са вегетом. Неки су признали да то и данас радо једу, док су други истакли да су се временом промениле навике, али да укус остаје дубоко урезан у сећању.
„Обавезно смо тако јели. YU“, „И дан-данас на јеловнику“, „Тако су нас одгајали“ – само су неки од коментара који показују колико је једноставан оброк постао симбол једног времена.
Било је и оних који су признали да маст и хлеб никада нису волели, као и родитеља који кажу да се њихова деца данас згрожено згражавају на саму помисао о таквом оброку. Ипак, управо тај контраст између некад и сад додатно је подгрејао дискусију.
Овај пример још једном показује да југоносталгија није само сећање на државу које више нема, већ на начин живота, одрастање и ситнице које су повезивале људе без обзира на порекло, године или место одрастања.
