GREŠKE KOJE JE ZAVOLEO CEO SVET Ovi deserti su nastali slučajno, a danas su NAJPOPULARNIJI NA PLANETI

Možda će vas iznenaditi da nije svaki omiljeni desert rezultat pažljivog planiranja i generacijskog usavršavanja recepata. Naprotiv, neki su nastali sasvim slučajno i neplanirano.

Ove kulinarske nezgode, od zaboravljenih sastojaka do spasavanja u zadnji čas, dokazuju da i pogreške ponekad mogu dovesti do nečeg sjajnog. Od poslastica koje su se malo previše zapekle do kreativnih zamena za sastojke koje su postale popularnije od originala, donosimo sedam deserata iz celog sveta koji su nastali kao pogreške.

1. Eton Mess (Ujedinjeno Kraljevstvo)
Zamislite desert toliko haotičan da mu je službeni naziv doslovno "nered". To je Eton Mess, danas omiljena britanska poslastica koja podseća na umetničko delo nastalo u potpunom haosu. Izgleda kao gomila zgnječenih jagoda, ulupane slatke pavlake i smrvljenih beze kora. Legenda kaže da je krajem 19. veka tokom utakmice kriketa na koledžu Eton posluživan savršeni desert od jagoda i beze kora. No, poslužitelj ga je putem ispustio. Umesto da sve baci, jednostavno je pokupio zbrkanu smesu i poslužio je gostima u zdelicama. Poslastica je bila jednako ukusna, samo je izgledala lošije. Ostalo je istorija, a do početka 20. veka ovaj "nered" postao je standardni deo jelovnika širom Ujedinjenog Kraljevstva.

2. Tarte Tatin (Francuska)
Priča nas vodi u 19. vek, u gostionicu u okolini Pariza koju je vodila Stefani Taten. Usred gužve za ručak, žureći se da posluži goste, počela je pripremati pitu od jabuka. U tiganj je stavila jabuke, puter i šećer, ali je u žurbi zaboravila na koru, odnosno testo koje ide na dno. Umesto da odustane, odlučila je da improvizuje. Preko već prekuvanih jabuka stavila je testo i sve zajedno gurnula u rernu. Kad je kolač bio gotov, preokrenula ga je na tanjir, nadajući se da niko neće primetiti pogrešku. Gosti ne samo da nisu odbili desert, već su bili oduševljeni. Tako je rođen Tart Taten.

3. Popsicle (SAD)
Jedne prohladne večeri 1905. godine, 11-godišnji Frenk Eperson sedeo je na tremu i uživao u voćnom napitku u prahu koji je upravo promešao drvenim štapićem. Otišao je u kuću, a čašu s napitkom i štapićem ostavio spolja i potpuno zaboravio na nju. Sledećeg jutra pronašao je svoje piće potpuno smrznuto, a štapić za mešanje virio je iz njega. Zahvaljujući zaboravljenom štapiću, smrznuti sok postao je prava senzacija koja izgledom podseća na popularne sladolede na štapiću. Frenk je svoj izum nazvao "Epsicle", kombinujući svoje prezime i englesku reč za ledenicu ("icicle").

4. Crêpes Suzette (Monako)
Još jedan tinejdžer zaslužan je za slučajno stvaranje slavnog deserta. Godine 1895. 14-godišnji konobar Anri Šarpantje radio je u Café de Paris i drhtao od nervoze. Tog je dana na večeru trebao doći budući kralj Ujedinjenog Kraljevstva, Edvard VII. Dok je pripremao palačinke s umakom od citrusa, šećera i likera, alkohol se slučajno zapalio. No, Anri nije paničario. Hrabro je kušao umak i, nakon što je utvrdio da je i dalje ukusan, odlučio ga poslužiti. Plamen je karamelizovao šećer i stvorio novu, spektakularnu kreaciju. Princ je bio oduševljen i pitao je kako se desert zove. Šarpantje ga je hteo nazvati po princu, no on je čast prepustio dami za svojim stolom, koja se zvala Suzete.

5. Keksi sa komadićima čokolade (SAD)
Keksi sa komadićima čokolade omiljena su američka poslastica, a za njihov nastanak zaslužna je Rut Vejkfild. Godine 1938. u gostionici Toll House Inn, usred pripreme keksa, shvatila je da joj je ponestalo otopljene čokolade za kuvanje. Umesto da odustane, posegnula je za poluslatkom čokoladom koju je naseckala na komadiće i ubacila u testo. Pretpostavljala je da će se komadići u rerni potpuno otopiti i ravnomerno rasporediti. Međutim, to se nije dogodilo. Tvrdoglavi komadići čokolade samo su omekšali, ali su zadržali svoj oblik. Rezultat nije bio neuspeh, već potpuno novi i danas najpopularniji recept za kekse.

6. Gâteau Manqué (Francuska)
Ova priča govori o pomoćnom pekaru u pariskoj pekari Maison Félix, čiji je kulinarski promašaj postao stalno jelo na jelovniku. Desert se zove gâteau manqué, što u prevodu znači "neuspeli kolač". Pekar je dobio zadatak da ispeče biskvit, no umesto da istuče belanca u penastu penu, dobio je gustu i tešku smesu. Umesto da mu uruči otkaz, glavni pekar odlučio je da improvizuje. U smesu je dodao puter i praline, pretvorivši je u bogat i orašast kolač koji definitivno nije bio biskvit. Poslali su ga kupcima, koji su bili oduševljeni. Kad bi neko pitao o kakvom se kolaču radi, osoblje bi jednostavno slegnulo ramenima i reklo da je to "manqué" - neuspeh.

7. Kornet za sladoled (SAD)
Ako volite sladoled u kornetu, treba da zahvalite prodavcu sladoleda na Svetskoj izložbi u St. Louisu 1904. godine. Njegov je sladoled bio toliko popularan da je ostao bez čistih staklenih zdelica za posluživanje. U pomoć mu je priskočio sused sa štanda, Ernest A. Hamvi, koji je prodavao tanka, hrskava peciva nalik vaflima, poznata kao zalabia. Zajedno su smislili rešenje: još tople vafle smotali su u oblik kupe koji je mogao da drži sladoled. Činjenica da je ova nova "posuda" bila i jestiva bila je genijalna. Kupci su se složili, a korneti za sladoled ubrzo su postali traženi posvuda.

Index.hr