NIJE ITALIJA, A NI AMERIKA Otkriveno gde se godišnje pojede najviše sladoleda
Iako mnoge zemlje imaju svoju verziju sladoleda, čini se da ga niko ne voli kao stanovnici Novog Zelanda.
Sa potrošnjom koja nadmašuje sve ostale, ova ostrvska država zauzima prvo mesto na svetu po količini pojedenog sladoleda po stanovniku. Prema podacima World Population Review-a za 2026. godinu, Novi Zeland je globalni lider u potrošnji ove poslastice, piše Food Republic.
Takav poredak može biti iznenađenje, s obzirom na to da se Italija, poznata po đelatu, ili SAD, odakle potiče „soft-serve“, često smatraju vodećim nacijama u svetu sladoleda. Ipak, statistika je jasna: sa prosečnih 28,4 litra po stanovniku godišnje, Novozelanđani konzumiraju najviše sladoleda. Visoko na listi su i Finska, Švedska i Danska, koje su sve ispred Italije. Italija sa osam litara po stanovniku zauzima tek deveto mesto.
Sladoled na Novom Zelandu od 19. veka
Visoka potrošnja sladoleda na Novom Zelandu ima duboke korene. Poslastica se tamo pojavila još u 19. veku, a popularnost joj je značajno porasla dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, delom i zbog kampanja koje su isticale zdravstvene prednosti mlečnih proizvoda.
Laka dostupnost kvalitetnog mleka i rast velikih proizvođača, kao što je kompanija Tip Top, učinili su sladoled neizostavnim delom novozelandske kulture i podstakli razvoj tamošnje scene.
Spoj tradicije i modernih trendova
Novi Zeland ima i sopstvenu, više od jednog veka dugu tradiciju proizvodnje sladoleda, a najpoznatiji autohtoni ukus je „hokey pokey“. Taj ukus, danas popularan i u Australiji, nastao je u gradu Danidinu krajem 19. veka. Prvobitno se sastojao od sladoleda od vanile sa komadićima hrskave karamele, poznate kao „honeycomb toffee“.
Recept se vremenom menjao, pa je oko 1980. godine kompanija Tip Top velike komade karamele zamenila manjim kuglicama radi jednostavnije proizvodnje. „Hokey pokey“ je danas dostupan širom Novog Zelanda i smatra se jednim od simbola „Kiwiane“, lokalne popularne kulture oblikovane po uzoru na američku kulturu sredine 20. veka.
Scena sladoleda na Novom Zelandu, međutim, nije ostala samo na tradiciji. Stalno se razvijaju inovacije, a sa popularizacijom društvenih mreža pojavile su se nove, vizuelno privlačne verzije. Jedna od njih je „sladoled od pravog voća“ (real fruit ice cream).
Priprema se mešanjem sladoleda od vanile sa smrznutim voćem, a poslužuje se u visokim naborima, slično kao „soft-serve“. Reč je o fotogeničnoj poslastici koja je toliko popularna da su ispred poslastičarnica koje je nude česti dugi redovi.
