ZAŠTO ĆUREĆIH JAJA NEMA U PRODAVNICAMA? Odgovor nema veze sa ukusom ni bezbednošću
Ćureće meso već godinama je deo ponude mesara, prodavnica i prazničnih trpeza, ali su ćureća jaja prava retkost.
Mnogi se pitaju da li su nejestiva, imaju neobičan ukus ili nisu bezbedna za ishranu. Odgovor je, međutim, mnogo jednostavniji – razlog je pre svega ekonomske prirode.
Ćureća jaja mogu bez problema da se koriste u ishrani, ali je njihova proizvodnja znatno skuplja od proizvodnje kokošijih jaja. Zbog toga se većina njih koristi za dobijanje novih ćuraka, jer proizvođačima donose veću vrednost u inkubatoru nego na policama prodavnica.
Da li su ćureća jaja bezbedna za jelo?
Po svom sastavu, ćureća jaja veoma su slična kokošijim. Imaju belance i žumance, mogu da se kuvaju, prže ili koriste u pripremi različitih jela.
Ljuska im je obično svetle boje sa sitnim smeđim pegama, čvršća je od kokošije, a samo jaje je nešto veće.
Ne postoji nijedan sastojak zbog kojeg bi zdrava ćureća jaja bila nepogodna za ljudsku ishranu. Ipak, kao i kod svih jaja živine, neophodno je voditi računa o pravilnom čuvanju i dobroj termičkoj obradi zbog mogućnosti prisustva bakterija, uključujući salmonelu.
Poseban oprez preporučuje se trudnicama, maloj deci, starijim osobama i ljudima sa oslabljenim imunitetom, a jaja sa napuklom ili jako zaprljanom ljuskom ne bi trebalo koristiti.
Da li su hranljivija od kokošijih?
Ćureća jaja sadrže kvalitetne proteine, masti, vitamine B grupe, vitamin A, kao i minerale poput gvožđa, fosfora, cinka i selena.
Ipak, njihova retkost ne znači da su hranljivija ili zdravija od kokošijih.
Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA), 100 grama sirovog ćurećeg jajeta sadrži oko 171 kilokaloriju, 13,7 grama proteina i 11,9 grama masti. Ista količina kokošijeg jajeta ima oko 143 kilokalorije, 12,6 grama proteina i 9,5 grama masti.
Osim toga, ćureća jaja sadrže više holesterola, pa nema osnova da se smatraju „superhranom“ ili zdravijom alternativom kokošijim jajima.
Zašto ih nema u prodaji?
Glavni razlog je ekonomija proizvodnje.
Kokoške nosilje decenijama su selekcionisane da rano počinju da nose jaja i da ih proizvode u velikom broju.
S druge strane, ćurke kasnije dostižu polnu zrelost, nose daleko manje jaja, a njihova proizvodnja je više vezana za sezonu i reproduktivni ciklus.
Pošto su veće od kokošaka, potrebno im je više hrane, prostora i vremena, što dodatno povećava troškove proizvodnje.
Kada bi se sve to uračunalo u cenu, ćureća jaja bila bi višestruko skuplja od kokošijih, bez dovoljno velike potražnje koja bi opravdala takvu proizvodnju.
Vrednija su u inkubatoru nego na trpezi
Na farmama se većina ćurećih jaja koristi za reprodukciju.
Iz oplođenih jaja izležu se ćurići koji nastavljaju proizvodni ciklus, pa jedno kvalitetno jaje proizvođaču donosi mnogo veću korist nego kada bi bilo prodato kao prehrambeni proizvod.
To je i glavna razlika u odnosu na komercijalnu proizvodnju kokošijih jaja, koja se svakodnevno prikupljaju i plasiraju na tržište.
Kakvog su ukusa?
Oni koji su probali ćureća jaja najčešće kažu da su po ukusu veoma slična kokošijim, ali da imaju veće žumance i nešto intenzivniji ukus.
Ipak, konačan ukus zavisi od ishrane ptice, svežine jajeta i načina pripreme, pa se ne može tvrditi da su uvek ukusnija ili kremastijeg ukusa.
Zbog toga ćureća jaja nisu nestala sa tržišta zato što nisu dobra za ishranu, već zato što su mnogo vrednija za uzgoj novih ćuraka nego za prodaju kao namirnica.
