ZDRAVO, UPRKOS LOŠEM GLASU Ovo je 10 namirnica koje je preporučljivo konzumirati češće, iako deluje da nije tako

Šta je, na primer, sa jajima, čokoladom i punomasnim mlekom? Da li treba da ih izbegavamo u širokom luku ili bi, baš naprotiv, trebale da završe u našoj korpi? Sledi deset namirnica koje se često smatraju manje zdravima, ali zapravo nude brojne zdravstvene prednosti, piše Vogue.

Ovo je 10 namirnica koje su zdrave uprkos lošem glasu

1. Jaja

Dugo vremena jaja su se izbegavala zbog sadržaja holesterola. Naime, visok nivo holesterola povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, novije studije pokazuju da holesterol iz jaja jedva utiče na nivo holesterola u krvi. Jaja su odličan izvor proteina i sadrže vredne nutrijente poput kolina, koji je važan za mozak i luteina i zeaksantina, koji štite oči.

2. Krompir

Krompir se često smatra „praznim“ izvorom ugljenih hidrata. Međutim, on je zapravo bogat važnim nutrijentima poput vitamina C, kalijuma i vlakana. Osim toga, sadrži i sekundarne biljne materije koje, prema istraživanjima, mogu štititi od kardiovaskularnih bolesti i raka i delovati protivupalno. Otporni skrob iz krompira pak pogoduje zdravlju crevnog mikrobioma. Kako bi se stvorio otporni skrob, ohlađeni krompir mora da stoji najmanje dvanaest sati. Stoga ne biste trebali da ga jedete odmah nakon kuvanja.

3. Kafa

Kafa se često kritikuje zbog sadržaja kofeina, ali ako se konzumira u umerenim količinama, nudi brojne zdravstvene prednosti: prema studijama, bogata je antioksidansima i povezuje se sa smanjenim rizikom od raznih bolesti, uključujući Parkinsonovu bolest, bolesti srca, dijabetes tipa 2 i određene vrste raka. Uprkos tome, zbog kofeina ne treba preterivati: sigurnim se smatraju najviše tri do četiri šoljice dnevno.

4. Maslac

Maslac generalno ima prilično lošu reputaciju. Međutim, zdraviji je nego što možda mislite: maslac sadrži korisne masne kiseline i vitamine topive u mastima – a pogotovo maslac koji potiče od krava koje su se hranile travom. Maslac je takođe izvor maslačne kiseline, koja može delovati protivupalno i podsticati zdravlje creva. U maslacu se nalazi i CLA (konjugovana linolna kiselina), kojoj se pripisuje pozitivan efekat na zdravlje, iako to u studijama na ljudima još nije dokazano. Ipak, ne preporučuje se jesti maslac na kašiku – jer sa oko 717 kalorija na 100 grama, kalorijska gustoća maslaca je vrlo visoka.

5. Sir

Sir verovatno ne bi bio prva stvar koja vam padne na pamet kada razmišljate o zdravoj ishrani. Međutim, on je dobar izvor kalcijuma, masti i proteina. Sadrži i važne nutrijente poput vitamina B12 i fosfora. Visokokvalitetan sir, ako je proizveden od fermentisanog mleka, može ponuditi i probiotičke prednosti. Prema jednoj meta-analizi, može, na primer, sniziti nivo štetnog LDL holesterola i značajno smanjiti rizik od moždanog udara.

6. Crveno meso

Crveno meso je već duže vreme na meti kritika te se, između ostalog, sumnja da je kancerogeno. Međutim, konzumirano u umerenim količinama, crveno meso je odličan izvor proteina, gvožđa, cinka i vitamina B12. Pritom je važno paziti na izbor visokog kvaliteta i ograničiti konzumaciju na zdravu meru. Nemačko društvo za ishranu (DGE) preporučuje odraslima ukupno ne više od 300-600 grama mesa nedeljno.

7. Punomasni mlečni proizvodi

Punomasno ili sa niskim procentom masti? Poslednjih decenija sve je jači trend korišćenja mlečnih proizvoda sa što nižim procentom masti. To se temeljilo na pretpostavci da su zasićene masti sadržane u punomasnim proizvodima štetne. Danas se na to gleda nešto drugačije: novija istraživanja pokazuju da punomasni mlečni proizvodi mogu biti povezani sa manjim rizikom od gojaznosti i dijabetesa tipa 2. Oni takođe sadrže vitamine topive u mastima, koji često nedostaju u varijantama sa niskim procentom masti.

8. Orašasti plodovi

Da li treba biti oprezan sa količinom? Orašasti plodovi su prave male kalorijske bombe: u zavisnosti od vrste, sadrže u proseku od 650 do 700 kalorija na 100 grama. Uprkos tome, grickanje veće količine orašastih plodova ne znači automatski i debljanje.

9. Čokolada

Jesti čokoladu i pritom učiniti nešto dobro za zdravlje? To je zaista moguće – ali prvenstveno ako posegnete za tamnom čokoladom sa visokim procentom kakaa. Ona je bogata biljnim supstancama koje mogu da doprinesu zdravlju srca i smanje upale. Prema istraživanjima, može čak da poboljša i funkciju mozga i štiti od bolesti.

Šta biste, dakle, trebali da jedete? Bela čokolada ne sadrži kakao, već samo kakaov maslac, kojem se ne pripisuju takvi efekti. Mlečna čokolada obično sadrži oko 30 do 45 posto kakaa, dok tamna čokolada ima oko 55 posto kakaa. Tamna gorka čokolada sadrži najmanje 70 posto kakaa, a najtamnije čokolade sastoje se čak i od 100 posto kakaa. Ipak, tamna čokolada takođe ima mnogo kalorija. Međutim, zbog intenzivnog ukusa često možete pojesti samo pokoji komadić, pa se u poređenju sa mlečnom čokoladom na kraju unese i manje kalorija.

10. Masna riba

Masna ili nemasna? Kod ribe ne biste smeli da štedite na masnoći: Masne riba poput lososa, skuše, jegulje i tune odličan su izvor omega-3 masnih kiselina, koje su važne za srce i mozak. Te masne kiseline telo ne može samo da proizvede, već mora da ih unese hranom. Dugolančane omega-3 masne kiseline iz ribe deluju pozitivno na različite načine: između ostalog, poboljšavaju nivo masnoća u krvi i snižavaju krvni pritisak.