ЗДРАВО, УПРКОС ЛОШЕМ ГЛАСУ Ово је 10 намирница које је препоручљиво конзумирати чешће, иако делује да није тако

Шта је, на пример, са јајима, чоколадом и пуномасним млеком? Да ли треба да их избегавамо у широком луку или би, баш напротив, требале да заврше у нашој корпи? Следи десет намирница које се често сматрају мање здравима, али заправо нуде бројне здравствене предности, пише Vogue.

Ово је 10 намирница које су здраве упркос лошем гласу

1. Јаја

Дуго времена јаја су се избегавала због садржаја холестерола. Наиме, висок ниво холестерола повећава ризик од кардиоваскуларних болести. Међутим, новије студије показују да холестерол из јаја једва утиче на ниво холестерола у крви. Јаја су одличан извор протеина и садрже вредне нутријенте попут колина, који је важан за мозак и лутеина и зеаксантина, који штите очи.

2. Кромпир

Кромпир се често сматра „празним“ извором угљених хидрата. Међутим, он је заправо богат важним нутријентима попут витамина Ц, калијума и влакана. Осим тога, садржи и секундарне биљне материје које, према истраживањима, могу штитити од кардиоваскуларних болести и рака и деловати противупално. Отпорни скроб из кромпира пак погодује здрављу цревног микробиома. Како би се створио отпорни скроб, охлађени кромпир мора да стоји најмање дванаест сати. Стога не бисте требали да га једете одмах након кувања.

3. Кафа

Кафа се често критикује због садржаја кофеина, али ако се конзумира у умереним количинама, нуди бројне здравствене предности: према студијама, богата је антиоксидансима и повезује се са смањеним ризиком од разних болести, укључујући Паркинсонову болест, болести срца, дијабетес типа 2 и одређене врсте рака. Упркос томе, због кофеина не треба претеривати: сигурним се сматрају највише три до четири шољице дневно.

4. Маслац

Маслац генерално има прилично лошу репутацију. Међутим, здравији је него што можда мислите: маслац садржи корисне масне киселине и витамине топиве у мастима – а поготово маслац који потиче од крава које су се храниле травом. Маслац је такође извор маслачне киселине, која може деловати противупално и подстицати здравље црева. У маслацу се налази и ЦЛА (коњугована линолна киселина), којој се приписује позитиван ефекат на здравље, иако то у студијама на људима још није доказано. Ипак, не препоручује се јести маслац на кашику – јер са око 717 калорија на 100 грама, калоријска густоћа маслаца је врло висока.

5. Сир

Сир вероватно не би био прва ствар која вам падне на памет када размишљате о здравој исхрани. Међутим, он је добар извор калцијума, масти и протеина. Садржи и важне нутријенте попут витамина Б12 и фосфора. Висококвалитетан сир, ако је произведен од ферментисаног млека, може понудити и пробиотичке предности. Према једној мета-анализи, може, на пример, снизити ниво штетног ЛДЛ холестерола и значајно смањити ризик од можданог удара.

6. Црвено месо

Црвено месо је већ дуже време на мети критика те се, између осталог, сумња да је канцерогено. Међутим, конзумирано у умереним количинама, црвено месо је одличан извор протеина, гвожђа, цинка и витамина Б12. Притом је важно пазити на избор високог квалитета и ограничити конзумацију на здраву меру. Немачко друштво за исхрану (ДГЕ) препоручује одраслима укупно не више од 300-600 грама меса недељно.

7. Пуномасни млечни производи

Пуномасно или са ниским процентом масти? Последњих деценија све је јачи тренд коришћења млечних производа са што нижим процентом масти. То се темељило на претпоставци да су засићене масти садржане у пуномасним производима штетне. Данас се на то гледа нешто другачије: новија истраживања показују да пуномасни млечни производи могу бити повезани са мањим ризиком од гојазности и дијабетеса типа 2. Они такође садрже витамине топиве у мастима, који често недостају у варијантама са ниским процентом масти.

8. Орашасти плодови

Да ли треба бити опрезан са количином? Орашасти плодови су праве мале калоријске бомбе: у зависности од врсте, садрже у просеку од 650 до 700 калорија на 100 грама. Упркос томе, грицкање веће количине орашастих плодова не значи аутоматски и дебљање.

9. Чоколада

Јести чоколаду и притом учинити нешто добро за здравље? То је заиста могуће – али првенствено ако посегнете за тамном чоколадом са високим процентом какаа. Она је богата биљним супстанцама које могу да допринесу здрављу срца и смање упале. Према истраживањима, може чак да побољша и функцију мозга и штити од болести.

Шта бисте, дакле, требали да једете? Бела чоколада не садржи какао, већ само какаов маслац, којем се не приписују такви ефекти. Млечна чоколада обично садржи око 30 до 45 посто какаа, док тамна чоколада има око 55 посто какаа. Тамна горка чоколада садржи најмање 70 посто какаа, а најтамније чоколаде састоје се чак и од 100 посто какаа. Ипак, тамна чоколада такође има много калорија. Међутим, због интензивног укуса често можете појести само покоји комадић, па се у поређењу са млечном чоколадом на крају унесе и мање калорија.

10. Масна риба

Масна или немасна? Код рибе не бисте смели да штедите на масноћи: Масне риба попут лососа, скуше, јегуље и туне одличан су извор омега-3 масних киселина, које су важне за срце и мозак. Те масне киселине тело не може само да произведе, већ мора да их унесе храном. Дуголанчане омега-3 масне киселине из рибе делују позитивно на различите начине: између осталог, побољшавају ниво масноћа у крви и снижавају крвни притисак.